Pčelinje matice su srce pčelinjeg društva. One su odgovorne za reprodukciju i održavanje harmonije u košnici. Ipak, šta se događa kada postane stara, bolesna ili neuspešna u leglu? Kako to tačno pčele odlučuju kada je vreme za promenu i kako se taj proces odvija – kako u prirodi, tako i u pčelinjaku? Iako se novim pčelarima sve to čini ponekad komplikovano – nije.
Pčele svoju maticu u prirodi menjaju iz nekoliko razloga. Jedan je taj da, iako živi duže od trutova i radilica, ipak ne živi večno. Ona polako, ali sigurno smanjuje količinu feromona i slabije polaže leglo, što ugrožava opstanak zajednice. One to osete i brinu se za svoj opstanak, u stvari za opstanak svoje zajednice. Ako je matica oštećena ili bolesna, zameniće je kako bi osigurale zdravlje košnice. Takođe, ako kojim slučajem ne polaže dovoljno jaja ili proizvodi neuravnoteženo leglo (npr. previše trutova), podstaći će njenu zamenu. Ponekad pripremaju nove kako bi se društvo rojilo, što je prirodni način širenja pčelinjih porodica u prirodi.
Kada odluče da je vreme za novu maticu – kraljicu, započinju proces „prirodne supersedure“: Pojam koji označava u pčelarstvu zamenu koja se odnosi na prirodni proces u kojem pčelinje društvo zamenjuje svoju postojeću novom, obično maticom ćerkom, bez određenog perioda u kojem je kolonija potpuno bez matice. Zamena je u stvari mehanizam za preživljavanje u prirodi i osiguravanje kontinuiranog polaganja plodnih jajašaca. To je posebno važno kada stara matica polaže, ali stari ili doživljava smanjenu sposobnost polaganja jaja. Radilice grade posebne ćelije u obliku žira, tzv. matičnjake, u koje matica polaže jaja. Izabrane larve hrane se matičnim mlečom, posebnim hranljivim sekretom koji omogućava razvoj umesto u radilice u plodne pčelinje matice. Nakon što se nova matica izleže, pčele će ili dopustiti da se sama izbori za položaj u borbi s prethodnicom ili će je ona ubiti.
Pčelari često kontrolišu kvalitet matica prema leglu i veštački podstiču njihovu izmenu zbog boljeg upravljanja košnicama. Postupak uključuje proces uzgoja ili kupovine gotovih matica od drugih pčelara. Kupuje se mlada, plodna sa dobrom genetkom. Pčelar prvo pažljivo pronalazi i uklanja staru. Nova se nakon nekoliko sati može postaviti u kavezu unutar košnice kako bi je pčele prihvatile. Nakon 5-6 dana, pčelar bi trebao da proveri da li je nova prihvaćena i počela s leglom. Optimalno vreme je kasno proleće i rano leto (april – jun). Najpovoljniji period za zamenu je kada je priroda u punom cvatu, jer tada ima dovoljno hrane (nektar i polen) što smanjuje stres pčela. To je važno za uspešnu zamenu. Pčele su aktivne i brojne su zaposlene sa unosom, pa lakše prihvataju novu. Tada mlada matica ima vremena da se oplodi i započne sa leglom pre zime.
Zdrava i mlada matica osigurava više radilica za prikupljanje meda. Više zdravih jedinki ujedino znači bolju otpornost na bolesti, smanjenje rojevnog nagona i stabilnije pčelinje društvo u pčelinjaku.
