Kukuruz je jedna od najvažnijih ratarskih kultura u našoj zemlji. Međutim, usled značajnih klimatskih promena, neujednačenog rasporeda padavina, kao i dugih sušnih perioda praćenih ekstremno visokim temperaturama, poslednjih godina je ozbiljno ugrožen stabilan prinos ove, i te kako važne poljoprivredne kulture.
Kako bi se obezbedio siguran i visok prinos kukuruza u sušnim uslovima neophodno je primeniti jednu od ključnih mera, a to je navodnjavanje. Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Radovan Bjelica iz PSS Leskovac ističe da je tokom vegetacije kukuruzu neophodno između 500 i 800 mm vode, od čega se čak 70 do 80 odsto troši u fazi intenzivnog porasta, cvetanja i nalivanja zrna. „Prirodne padavine u regionu Jablaničkog okruga ne mogu da zadovolje potrebe useva u kritičnim fazama razvoja. Iz tog razloga, navodnjavanje se nameće kao neophodna mera za stabilizaciju prinosa, održavanje kvaliteta zrna, smanjenje rizika od podbačaja roda, ali i zbog veće isplativosti i sigurnosti u samoj proizvodnji“, navodi on.
Međutim, nisu sve faze razvoja kukuruza podjednako osetljive na nedostatak vlage. „Nedostatak vlage u fazi metličenja dovodi do smanjenog broja zrna u klipu, dok je faza cvetanja i oplodnje najosetljivija i bez dovoljne količine vode može doći do slabog oprašivanja i formiranja praznih klipova“, pojašnjava Bjelica. Kako ističe, količina vode direktno utiče na krupnoću i kvalitet zrna u fazi nalivanja. Ovaj stručnjak kaže da sistemi za navodnjavanje moraju biti prilagođeni lokalnim uslovima. Najviše se primenjuje sistem kap po kap, rasprskivači, pokretne prskalice, kao i navodnjavanje brazdama. Prednosti navodnjavanja sistemom kap po kap su, kaže on su mala potrošnja vode, smanjen gubitak isparavanjem, ali i direktno unošenje vode u zoni korenovog sistema, dok je navodnjavanje brazdama pogodno za blage nagibe, ne zahteva skupu opremu, ali zato zahteva više radne snage. Svaka od ovih investicija može delovati skupo, ali dugoročno donosi sigurnost i veću zaradu. Navodnjavanjem se povećava prinos, a isplaćuje se nakon dve do četiri godine. Takođe, treba naglasiti da su dostupne i subvencije Ministarstva poljoprivrede za nabavku sistema.
Ono što se preporučuje poljoprivrednim proizvođačima je planiranje navodnjavanja prema tipu zemljišta i dostupnopsti vode, praćenje vremenske prognoze i vlage u zemljištu, kao i kombinovanje navodnjavanja i prihrane. „Ulaganje u sisteme za navodnjavanje nije luksuz, već potreba. Stabilan i kvalitetan prinos kukuruza, naročito za stočarsku proizvodnju zahteva siguran izvor vode, a navodnjavanje je ključ za održivu i profitabilnu poljoprivredu“, zaključuje Bjelica.
