Klimatske promene sve više utiču na poljoprivredu u Srbiji. Temperature rastu, raspored padavina se menja, a ekstremni vremenski događaji postaju sve češći. Poljoprivrednici su među prvima koji osećaju posledice ovih promena, jer se stabilnost prinosa sve više dovodi u pitanje. Posebno su ugrožene tradicionalne ratarske kulture poput kukuruza. Posledice klimatskih promena na svojoj koži u ovoj proizvodnoj sezoni osetili su i poljoprivredni proizvođači sa našeg područja.
Poljoprivredni proizvođači sa područja Opštine Nova Crnja susreli su se ove proizvodne sezone sa nezapamćenom sušom. Iako je, kada smo se našli sa njima u atarima sela Vojvoda Stepa, počela da pada kiša, kažu da kukuruzu nema pomoći. Suncokret je, iako bolje podnosi sušu, takođe u veoma lošem stanju.
Kiša ne može da pomogne, ratarske kulture više ne mogu da se oporave, ali pomoć može da pruži država, kažu poljoprivrednici.
Sve naše sagovornike veže ljubav prema zemlji, porodična tradicija bavljenja poljoprivredom i to što gotovo niko od njih ne vidi svoj život bez poljoprivrede. Međutim, drugima bavljenje poljoprivredom nikako ne preporučuju.
Pored Branislava, Zorana i Žarka tu je bio i mladi poljoprivrednik Aleksandar Đuričin koji je posle školovanja počeo da se bavi poljoprivredom. Od te ideje ne odustaje, čak i u teškim proizvodnim sezonama kao što je ova. Međutim, moraće da nađe posao i dodatni izvor prihoda kako bi nadoknadio gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji i sačuvao svoju dedovinu od propadanja.
Imamo sreće što postoje poljoprivrednici, kao što su naši sagovornici, koji ne odustaju od poljoprivredne proizvodnje, od života na selu i vrednog i poštenog rada. Međutim, ne mogu sve sami. Potrebna im je pomoć kako države tako i naučnika i savetodavnih službi, a upravo je sada pravo vreme za planiranje i ulaganje u otpornu i održivu poljoprivredu.
