Sa nestašicom vode bori se na desetine sela u opštinama Gadžin Han, Svrljig i Dimitrovgrad, gde je proglašena vanredna situacija. Meštani ističu da ih ovaj problem sačeka svakog leta, ali da ih posebno brine što suša svake godine počinje sve ranije.
„U poslednjih 25 godina Srbija je imala osam sušnih godina, i ovo je sada deveta. To više nisu slučajnosti. U prošlom veku to je bila svaka deseta, sada je svaka treća. Prema tome, mi znamo šta nas čeka. Čeka nas uvek problem letnjih perioda kada nema dovoljno vode. Ali za to se treba pripremiti u toku duge cele godine, onih drugih osam–devet meseci koji nam stoje na raspolaganju da radimo na tome da otvaramo izvorišta, da primenjujemo inženjerska rešenja, a ne da čekamo da nam se pojavi ovaj period i da nam se onda svake godine ponavlja da nemamo dovoljno resursa u tom trenutku koji je kritičan“, kaže za Insajder stručnjak za oblast hidrogeologije Zoran Stevanović.
Dodaje da se ne ulaže dovoljno i da se sistematski ne vodi računa, što je sve ljudski faktor. Ističe da na opštem nivou imamo dovoljno vode i da za Srbiju nikako ne može da se kaže da je siromašna vodom. „Ona ima dovoljne resurse ako je poredimo sa zemljama za koje se, prema evidencijama Ujedinjenih nacija i statistikama, smatra da su pod vodnim stresom. Mi smo još uvek bogati u odnosu na njih ili smo bar negde u sredini tog ukupnog broja zemalja. S druge strane, ne vodimo dovoljno računa, nego iz leta u leto, iz suše u sušu, mi se suočavamo s ovakvom situacijom“, napominje Stevanović.
Hidrogeolog kaže da se vrlo malo projekata realizuje u vodoprivredi, a da je jedan od većih izgradnja akumulacije na reci Rzav, koja treba da reši pitanje snabdevanja pet gradova. „Međutim, ja i to često kritikujem, jer tih pet gradova, bez Gornjeg Milanovca, imaju sasvim solidne vodne resurse. Oni su ih zapustili zato što čekaju to trajno rešenje sa površinskom akumulacijom na reci Rzav. Dakle, treba da vodimo računa da se realizuje projekat koji može da zadovolji za relativno kratko vreme potrebe za vodom, da popravljamo svoja izvorišta, da ulažemo u veštačku infiltraciju. Ta veštačka infiltracija je sistem uvođenja površinskih voda u podzemlje da bi te izvore obogatili i da bi onda mogli kasnije da računamo na korišćenje vode u periodu kada nam je to potrebno“, smatra Stevanović.
Stevanović kaže da se na lokalnom planu pitanja problema vode treba rešavati uz pomoć lokalnih akcija, lokalnim aktivizmom, kao i uz podršku države. „Ta pitanja rešavamo ili lokalno otvaranjem novih manjih izvorišta, znači izgradnjom bunara i povezivanjem u sisteme za hitne slučajeve kao što je bio, na primer, požar, kada nemamo dovoljno vode. Ti mali rezervoari, pet kubika, dvadeset kubika, možda i sto kubika vode, mogu da pruže mogućnost da se interveniše hitro u tim situacijama. A otkud voda? Pa iz onog viška, kada u periodu kada imamo visoke padavine, možemo te vode da akumuliramo u tim sistemima. I na kraju krajeva, vidite, svako individualno domaćinstvo, kao što se radi u nekim razvijenim državama, može da ima svoj mini sistem. Kada, recimo, kišnu vodu iz oluka sakuplja u rezervoaru koji će napraviti u zemljištu i koji neće ometati ni vizuelno ni bilo kako ambijent, a onda će tu vodu koristiti za, recimo, zalivanje ili korišćenje vode za tehničke potrebe onda kada je to neophodno“, objašnjava Stevanović.
