Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen sedmorici svetitelja, sedam mučenika, braće Makaveji.Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje 14 dana, od 14. do 28. avgusta.
Stroži je od Božićnog i Apostolskog- zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Veliki.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od nje.
Svaki post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Osim uzdržavanja od jela životinjskog porekla, podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Vernici poste kako bi pročistili svoju dušu i pronašli smirenje, ali se oslobodili i loših navika koje negativno utiču na njihov život. Cilj posta su unutrašnji mir i molitva, a kao nagradu vernici uzimaju pričešće za spasenje i čišćenje duše i tela. Post je posvećen Bogorodici, a veruje se da je posebno važan za žene i majke, njihov mir i radost i pričešće na praznik Velike Gospojine
