Preobraženje Gospodnje, koje se uvek obeležava 19. avgusta jedan je od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Crkva se tada seća događaja kada se Isus Hristos preobrazio pred svojim učenicima na gori Tavoru.
Na ovaj dan u pravoslavnim hramovima služi se svečana liturgija, a vernici donose grožđe i drugo voće na osvećenje. Običaj je da se do Preobraženja ne jedu plodovi vinove loze, pa tek tog dana vernici probaju prvo grožđe u godini, koje se u crkvi blagosilja.
Preobraženje pada u vreme posta, ali se dozvoljava riba, vino i ulje, što praznik čini radosnijim i svečanijim.
Pored crkvenog značenja, praznik je duboko ukorenjen i u narodnoj tradiciji:
Priroda se menja – narod kaže: „Od Preobraženja sunce više ne greje nego se žari“, jer od tada dani postaju kraći, a noći hladnije. Smatra se da se „preobražava“ i vreme i da dolazi jesenja svežina.
Na ovaj dan blagosilja se grožđe, šljive, jabuke i kruške. Veruje se da će rod biti blagosloven i zdrav ako se toga dana plodovi osveštaju u crkvi.
Ako je na Preobraženje lepo vreme, biće topla jesen; ako je kišovito, sledi vlažna i hladna.
Preobraženje je dan promena – veruje se da je povoljan za donošenje odluka, započinjanje novog puta ili promenu loših navika.
Preobraženje podseća na unutrašnju duhovnu promenu. Kao što se Hristos preobrazio, tako se i čovek poziva da menja sebe, da odbaci greh i zlu misao, a u sebi razvija svetlost, dobrotu i ljubav. Zato se praznik često povezuje sa oproštajem, pomirenjem i donošenjem novih odluka koje vode ka boljem životu.
