Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najznačajnijih praznika u pravoslavnom kalendaru. Ovaj dan posvećen je stradanju Svetog Jovana, poznatog i kao Preteča, koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan i potom postao njegov najverniji svedok i propovednik.
Pravoslavni vernici 11. septembra poste strogo na vodi i dan provode u molitvama. Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik se ne jede i ne pije ništa crveno– u znak poštovanja prema nevino prolivnoj krvi velikog proroka, simbola poštenja, moralne čistote i pokajanja.
Prema predanju, Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Salome, ćerke Irodijade. Njena zavodljiva igra, poznata kao ples „Sedam velova“, toliko je opila vladara Iroda Antipu da je pred gostima obećao da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor majke Irodijade, Saloma je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tanjiru. Irodijada je želela osvetu jer je Jovan Krstitelj svetu obelodanio njen greh.
Te noći prorok je ubijen, a njegova odrubljena glava doneta je pred Irodijadu kao makabaran poklon. Predanje dalje navodi da je osvetoljubiva Irodijada nožem izbola jezik proroka, a zatim naredila da glava bude zakopana daleko od tela, u strahu da će svetac vaskrsnuti.
Učenici Svetog Jovana sahranili su njegovo telo u blizini Jerusalima, dok je usekovana (odrubljena) glava svetitelja prema predanju bila zakopana na Irodovom imanju. Kasnije ju je pronašla sveta Jovana Mironosica, supruga dvorjanina cara Galileje, i sahranila je u ćupu na Maslinskoj gori
Prvi put relikvija je pronađena na imanju Iroda Antipe, gde je kasnije podignut paraklis koji danas održavaju ruske monahinje. Glava je zatim dospela u Carigrad, potom u Kapadokiju, a u IX veku ponovo vraćena u prestonicu Vizantije. Treće obretenje crkva obeležava 7. juna.
Sudbina glave Svetog Jovana Krstitelja i danas je obavijena misterijom. Delovi relikvije pominju se u različitim mestima – od Damaska, Rima i Amjena, preko Svete Gore i Nagorno Karabaha, pa sve do Nemačke.
