Izložba „Keramika: otisak“ otvorena je u Etnografskom muzeju, koji posle četiri decenije izlaže najreprezentativnije predmete iz Zbirke keramike. Izložba je obogaćena i digitalnim alatima, poput 3D prikaza muzejskih eksponata.
Zbirka svedoči o bogatstvu i raznovrsnosti srpske kulture, kroz predmete koji su nastajali i trajali u različitim vremenima i okolnostima.
Autorka izložbe Jelena Tucaković kaže da je kroz izložbu prikazana, tehnika izrade i upotrebe keramike u Srbiji od polovine 19. veka do danas.
“Zbirka keramike je počela da se forimira u vreme formiranja i Etnografskog muzeja 1901. godine, kada je iz Narodnog muzeja izdvojena sekcija, etnološka sekcija. Na izložbi je predstavljeno oko 200 predmeta i dve celine. Prva celina o upotrebi keramike govori upravo o upotrebi gde ona zapravo se i najčešće koristila, a to je kultura ishrane. U kulturi ishrane keramika se najviše koristi u vidu posude i koristi se za pripemanje hrane, čuvanje hrane i posluživanje”, rekla je autorka.
U okviru pripremanja hrane, kako kaže autorka, prikazani su sudovi koji su se koristili za spremanje hrane na otvorenom ognjištu, poput čuvenog lonca za spremanje svadbarskog kupusa i „crepulja“, odnosno ono što mi danas zovemo „sač“. “Drugi tip spremanja hrane je na hladan način, odnosno vrenjem ili sušenjem, pa tu imamo prikazane velike lonce (imaš pauzu ovde kod nje) koji se na starinski način zovu vrč ili vrčva, a to označava lonac koji može da ima zapreminu od 50 do 200 litara, “ objasnila je.
Prikazane su i posude koje su se koristile za služenje hrane na selu kada se, kako kaže Tucaković, obedovalo na njivi, ali i posude gradskog obedovanja. “U zasebnom delu izložbe postoji jedan prostor koji je posvećen posudama koje su se koristile za čuvanje, prenošenje i posluživanje tečnosti ,bokal, testija, bardak, ibrik i na kraju kondir”, dodala je Tucaković.
Izložba je obogaćena i digitalnim alatima, poput 3D prikaza muzejskih eksponata. “Za osobe sa slabijim vidom izdvojili smo jednu testiju koju oni mogu da opipaju i da shvate razlike, odnosno karakteristike tog predmeta uz objašnjenje na jednoj legendi ispisanom Brajevom azbukom,” pokazala je ona.
Izložba prikazuje trajnu vezu između prirode i kulture, od stene preko gline do oblika, koji su služili čoveku u svakodnevici, arhitekturi, religiji, umetnosti, nauci i razonodi.
