Požari na deponijama smeća predstavljajuj jedan od ključnih zagađivača vazduha u Srbiji u kojoj svakoga dana u proseku gori šest deponija, što pokazuje da trenutni sistem odlaganja otpada u ne funkcioniše, rečeno je danas na predstavljanju rezultata istraživanja o uticaju požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji.
„Upravljanje otpadom u Srbiji je u početnoj fazi gde najveći deo otpada odlazi na nesanitarne deponije. Veliki broj divljih deponija, zajedno sa nesanitarnim deponijama koje su često u požaru, dovode do toga da nam šest deponija dnevno gori, što ima negartivni uticaj na zdravlje ljudi, jer kontaminira životnu sredinu, vazduh, potom zemljište i vodu i polako ulazi u lanac ishrane“, kazao je predsednik Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine Igor Jezdimirović, koje je sprovelo istraživanje uz podršku Programa ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
On je naveo da je, nakon 10 godina bavljenja temom požara na deponijama, udruženje Inženjeri zaštite životne sredine dobilo mogućnost da uradi analizu svih požara koji su se dešavali u Srbiji i detektuje koje su tzv. vruće tačke i da se loklannim samoupravma, na čijim se teritorijama nalaze, uradi procenu zdravstvenog rizika. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 10 lokalnih samouprava, Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Šabac, Kragujevac, Leskovac, Bor, beogradska opština Vinča i niška opština Medijana.
Kako je istakao, osnovne preventivne mere, kako bi se negativan uticaj požara na deponijama sprečio, jesu unapređenje upravljanja sistemom otpada prema odredbama struke, što znači da otpad mora biti bezbedno odložen, ukoliko ne može da se recilklira ili tretira na drugi način, dok u slučaju požara stanovništvo mora da se na vreme upozori da ne izlazi napolje i da se ne bavi fizičkim aktivnostima.
„U slučaju mešanog komunalnog otpada, on se mora zbrinjavati na adekvatan način, tako što će redovno pokrivati inertnim materijalom na adekvatnoj lokaciji. Potrebno je i da se što pre uđe u sisteme regionalnog upravljanja otpadom, kao i da se ne dozvoli da dolazi do požara na deponjama koji je teško ugasiti zbog stvaranja gasa koji sadrži velike količine metana“, naveo je on. Jezdimirović je naveo i da je u Srbiji u 2024. godini bilo više od 2.100 požara na deponijama koje registrovao MUP, dok je 2025. njihov broj porastao na 2.217.
