Nova bura između Rusije i Ukrajine – Razmatra se uvođenje ratnog stanja

0
12

Ukrajina razmatra uvođenje ratnog stanja, a na ulicama Kijeva bilo je u protesta u kojem je zapaljen jedan automobil ruske ambasade.

Ukrajinski parlament treba da donese odluku da li će uvesti ratno stanje, nakon što je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda u Crnom moru.

Zbog toga je bilo i protesta – građani su se u Kijevu okupili ispred ruske ambasade, kada je zapaljeno jedno vozilo.

Incident u vodama kod Krimskog poluostrva predstavlja veliku eskalaciju napetosti između dve zemlje.

Savet bezbednosti UN će zbog toga održati hitno zasedanje kasnije u ponedeljak.

Rusija i Ukrajina se za to vreme međusobno optužuju za incident u kojem je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda i u kojem je nekoliko Ukrajinaca povređeno.

Ukrajinske snage se godinama bore sa proruskim pobunjenicima na istoku zemlje, ali ovo je prvi put posle dosta godina da su dve vojske imale direkatan sukob.

Kako se kriza dogodila?

Sve je počelo tako što je Rusija saopštila da ukrajinski brodovi ilegalno ulaze u njihove vode.

Tri ukrajinska vojna broda su potom pokušala da iz crnomorske luke u Odesi odu do Maripolja u Azovskom moru, koje dve zemlje dele.

Iz Ukrajine navode da su Rusi pokušali da presretnu brodove.

Brodovi su krenuli ka Kerčkom moreuzu, jedinom prolazu ka Azovskom moru, ali ih je u tome sprečio tanker koji je Rusija postavila ispod mosta.

Rusija je u tu oblast poslala i dva vojna aviona i dva helikoptera.

Optužili su brodove da ilegalno ulaze u njihove vode i saopštili da je saobraćaj obustavljen iz bezbednosnih razloga.

Ukrajinska mornarica je kasnije saopštila da su brodovi pogođeni kada su pokušali da napuste tu oblast i da je šest članova posade povređeno.

Rusija je potvrdila da je jedan od njihovih patrolnih čamaca koristio silu, ali da je samo troje ljudi povređeno.

Ukrajina navodi da je obavestila Rusiju o planovima da brodovi prođu kroz more do Marijupolja.

 

Ko je kriv?

Analiza Stivena Rozenberga, BBC Moskva

Tenzije između Rusije i Ukrajine zbog Krima rastu već mesecima.

Prema sporazumu iz 2003. godine, Kerčki moreuz i Azovsko more su zajednička teritorija.

Međutim, Rusija je nedavno je počela da pregleda sva plovila koja plove ka ukrajinskim lukama i iz njih.

Upotreba sile da bi zaplenili tri ukrajinska broda – uz povređene ljude – velika je eskalacija, ali nećete čuti Moskvu da preuzima krivicu.

Tokom vladavine Vladimira Putina, kad god je Rusija upotrebila silu, branili su to rečima: „Nismo mi to počeli“.

To važi za rat sa Gruzijom iz 2008. i pojavljivanje „malih zelenih ljudi“ (ruskih specijalnih snaga) na Krimu 2014, nakon čega je Moskva anektirala poluostrvo.

Dakle, očekujte da Moskva za sve što se dogodilo u nedelju i ono što će se tek dogoditi, okrivi vladu ukrajinskog predsednika Porošenka

Zašto je Azovsko more bitno?

Azovsko more nalazi se istočno od Krima i južno od ukrajinskih regija koje su zauzeli proruski separatisti.

Dve ukrajinske luke na severnoj obali – Berdjansk i Marijupolj – ključni su sa izvoz žitarica i proizvoda poput čelika, ali i za uvoz uglja.

Ruski brod presreće ukrajinske

Getty Images
Ruski brod presreće ukrajinske

Prema sporazumu iz 2003. Ukrajina i Rusija imaju slobodan pristup tom moru.

Međutim, Rusija je nedavno počela da pregleda sve brodove koji plove tuda, zbog čega je EU najavila da će preduzeti određene mere.

Inspekcije su počele ubrzo nakon što je Ukrajina zaustavila ribarski brod sa Krima u martu.

Moskva kaže da za to postoje neophodni bezbednosni razlozi, ističući potencijalnu pretnju mostu koji Krim spaja sa Rusijom.

Više od 10.000 ljudi je ubijeno u regijama Donjecsk i Lugansk od 2014. godine.

Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju da u Lugansk i Donjeck šalje svoje trupe i naoružava separatiste.

Moskva to negira, ali ističe da ruski volonteri pomažu pobunjenicima.

Autor: BBC News na srpskom

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here