Neostatak čuvara stoke

0
40

Prema pojedinim  grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko tri stotine čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko  sto pedeset smatra se gorućim nedostatkom.

Ozbiljniji stočari su  spremni i da solidno plate pastire, ali i pored toga, tog profila radnika jednostavno nema. Po svoj prilici, jednima je tako nešto ispod časti, drugi nisu dovoljno stručni ili ne žele da preuzmu odgovornost, a treći bi radije radili neke druge poslove, iako su manje plaćeni.

Tek, stočari su na mukama.Sami stočari su naveli da je čuvanje stoke specifično zanimanje, nije vezano za satnicu, tu nema radnog vremena. Tačnije ima ga, a traje dvadeset četiri sata. Većina ljudi koji čuvaju stoku nemaju porodicu jer drugačije teško da bi mogli da ispune sve obaveze. Teško ih je naći, a kada se nađu i sklopi se dogovor, često se ne zadržavaju dugo.Duže se zadržavaju oni koji su nemaju velikog izbora.

Prema informacijama, na severu Banata čobani se plaćaju nešto manje od dve stotine evra, ali tu nisu uračunati hrana, piće i smeštaj, koji su obavezni deo dogovora. Ovaj problem traje decenijama, samo što je poslednjih godina kulminirao. Stočari iz južnog Banata ranije su angažovali čobane iz Moldavije, kada je u toj bivšoj sovjetskoj republici vladalo veliko siromaštvo i nesigurnost.

U međuvremenu je i Rumunija ušla u Evropsku uniju, odliv stanovništva je velik pa i tu postoji manjak radne snage. Zbog toga čuvari stoke iz Moldavije završavaju u Rumuniji, koja im je bliža i više im odgovara, s obzirom da veći deo Moldavaca govori rumunskim jezikom.

Neki stočari smatraju da bi se deo problema sa nedostatkom čobana rešio jasnim definisanjem prava na korišćenje pašnjaka, u smislu ko ima vlasništvo nad njim, na koji način, koja su mu prava i obaveze, a da zakup pašnjaka bude višedecenijski. Ako su u pitanju manje pašnjačke površine, treba ih ograditi električnom ogradom (kao što je to slučaj u razvijenijim zemljama) pa u tom slučaju nema potrebe da neko čuva stoku.

Pojedini poznavaoci prilika u stočarstvu su naveli da bi u srednje poljoprivredne škole mogli da se  uvedu trogodišnji smerovi, kao što su čuvar stoke ili muzač, jer to su deficitarna zanimanja u domaćem stočarstvu. Na taj način bi se deo problema barem donekle rešio jer bi iz takvih odeljenja izlazili oni koji žele da rade takav posao, obučeni su za njega i jasno im je da mogu da biraju gde će i kod koga raditi. Takođe, i država bi morala bolje da uredi ovu oblast.

U Srbiji i dalje ne postoji Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu, kao ekonomskoj kategoriji, ono nije jasno definisano pa se ne zna ko na gazdinstvu može da boravi i pod kojim uslovima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here