Mini hidroelektrane

0
55

Iako su reke od Slovenije do Grčke jedinstveno prirodno bogatstvo, preti im uništenje u imeobnovljive energijekroz planiranu izgradnju oko tri hiljade novih brana na balkanskim rekama. Samo u Srbiji je identifikovano osam stotina pedeset šest lokacija za podizanje minihidrolektrana snage do deset MW. Trenutno stanje u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana je takvo da investitor uz odobrenje države gotovo bilo gde može da izabere lokaciju za gradnju malih hidroelektrane, bez prethodne izrade potrebne analize ekoloških uticaja ili da razgovara sa lokalnom zajednicom.

Kako su objavili nemački mediji, „Hidro-lobi’’ je najstariji i najumreženiji lobi na svetu kada je u pitanju energetika. Dobro su povezani sa politikom, a tako je bilo još i u bivšoj Jugoslaviji. Ta, već tradicionalna, mreža obuhvata investitore, hidrokompanije, kompanije koje grade turbine, velike banke i građevinske kompanije. Ulrih Ajhelman, direktor međunarodne organizacije za zaštitu reka „River Voč“ je naveo da je početkom dvehiljaditih, hidro-lobi na Zapadni Balkan doveo finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj ili Evropska investiciona banka koje već decenijama tradicionalno finansiraju hidroenergetiku. Pored njih prisutne su i mnoge komercijalne banke, a hidroenergija u regionu u najvećoj meri se finansira kroz subvencije države koje plaćaju sami građani kroz račune za struju.

U  Srbiji je od 2013. do 2017. godine kompanijama koje proizvode struju iz malih hidroelektrana ukupno isplaćeno više od pedeset osam miliona evra iz državnih subvencija. Ajhelman je ocenio da je u regionu tako stvoren „miks tradicionalnih mreža i najbolji način za korupciju i pravljenje novca “Direktor organizacije „River Voč“ je istakao i da hidroelektrane malog kapaciteta niču po regionu bez reda i plana, a rečni ekosistemi zato umiru, dolazi do veštački izazvanih poplava i ugrožavanja zdravlja ljudi zbog narušene prirodne filtracije podzemnih voda.

U Briselu su naveli da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta, ispod deset MW. Nedavna studija o „Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu“ je procenila da pedeset najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi devedeset pet odsto hidroenergije, a da udeo dve stotine malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih pet procenata. To ukazuje na činjenicu da je uloga malih hidroelektrana na ukupnu proizvodnju energije ograničena, a da pritom uticaj na prirodu može biti nesrazmeran.

Evropska komisija smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije. Na Zapadnom Balkanu trenutno se nalazi osam od deset elektrana na ugalj koje najviše u celoj Evropi zagađuju životni prostor, a šesnaest termoelektrana u regionu zagađuju prostor isto koliko i dve stotine pedeset termoelektrana u ostatku Evrope.

U organizaciji „River Voč“ su naglasili da je na snazi i potpuna ignorancija i loša primena postojećih zakona. Zato najavljuju pokretanja sudskih procesa. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a Srbija je sledeća na redu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here