Setva kukuruza bi trebala da počne narednih dana

0
146

Kukuruz će ovog proleća zauzeti površinu od 950.000 do milion hektara. Setva bi trebala da počne narednih dana i da se završi u toku aprila.

Snežne padavine i mrazevi pomerili su nakratko početak setve kukuruza u Srbiji, ali ukoliko se prognoze meteorologa obistine, taj veliki posao mogao bi da počne u prvoj polovini aprila, odnosno u terminima kao i prethodnih godina. Rana setva ima niz prednosti. Njome se osigurava ranije klijanje i nicanje, bolje korištenje zimske vlage, ranije metličanje, svilanje, cvetanje i oplodnja pa se izbegavaju velike vrućine i suv vazduh u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza.

Kukuruz ranije i potpunije sazreva, a sve to utiče na povećanje količine i kvaliteta prinosa. Takav setva može imati i loših strana, jer u slučaju nižih temperatura i povećane vlažnosti zemljišta može doći do dugotrajnijeg klijanja i nicanja, slabog nicanja, lošijeg sklopa zbog čega se mora ponekad preorati zasejana površina. “Sneg je nakvasio i ohladio zemljište pa bi trebalo sačekati da se ono prosuši i zagreje na deset do 12 stepeni, na dubini pet do sedam centimetara, pa onda sa sejalicama ući u njive” kaže dr Goran Bekavac, rukovodilac Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

Ove nedelje temperature vazduha “skočile” su na oko 19 stepeni i ne očekuju se nove padavine, kako je i prognozirano, to znači da su se oranice zagrejale i stvoreni su neophodni uslovi za setvu, koja bi trebalo da bude obavljena tokom aprila, u optimalnom roku. “Ne bi valjalo da setvu produžimo i u maju jer bi tako svaki dan zakašnjenja prouzrokovao vidljivo sniženje prinosa” upozorava Bekavac i napominje da se moraju uložiti maksimalni napori kako bismo, u uslovima vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona, setvu obavili što bolje i tako obezbedili prehrambenu sigurnost. Institut za ratarstvo i povrtarstvo blagovremeno je obezbedio i ratarima distribuirao dovoljne količine semena najkvalitetnijih novosadskih hibrida kukuruza i ostalih ratarskih i povrtarskih kultura, napominje Dušan Šikoparija, pomoćnik direktora te institucije od nacionalnog značaja, i dodaje da zaposleni u doradi semena rade po smenama, u skladu sa Uredbom o vanrednom stanju zbog epidemije.

Kukuruz će ovog proleća zauzeti površinu od 950.000 do milion hektara, što je više nego lane, kada je tom žitaricom bilo posejano 920.000 hektara. Kukuruz može rasti ako je temperatura zemljišta iznad 10 °C, a vazduha iznad 13 °C. Ako se temperatura smanji ispod 10 °C, kukuruz prestaje rasti. Bolja ishrana kalijumom i fosforom povećava otpornost kukuruza na niske temperature. Uz povoljnu temperaturu seme će brzo klijati i nicati pri vlažnosti zemljišta od oko 70 do 80 % od maksimalnog vodnog kapaciteta. Potrebe za vodom povećavaju se u vreme intenzivnog vegetativnog porasta, a najveće su neposredno pred metličanje i svilanje u vreme oplodnje i u početku nalivanja zrna.

Ako u ovom periodu vlada suša, a postoji mogućnost za navodnjavanje kukuruza, trebalo bi obaviti navodnjavanje. Kukuruz najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele ili neutralne reakcije, dobrog toplotnog, vodnog i vazdušnog režima. Nažalost, takvih zemljišta ima malo, a to su uglavnom černozemi i dobra aluvijalna zemljišta. Kukuruz se seje sejalicama (mehaničkim ili pneumatskim) na razmak između redova 70 cm. Taj razmak može biti i veći, ali ga nije dobro povećavati, jer se kukuruz seje u velikim gustinama sklopa, pa što se više povećava razmak između redova za isti sklop smanjuje se razmak između biljaka u redu. Ovo povećava konkurenciju biljaka i smanjuje optimalno korištenje vegetacionog prostora.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here