Za kilogram suncokreta od 35 do 38 dinara

0
1511

Žetva suncokreta privodi se kraju, a sa njome se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda. Mada zemljoradnici nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, sa PDV-om.

Žetva sucokreta privodi se kraju, a u Agrarnom savezu Srbije rekli su da još ne znaju koja će biti konačna cena, ali da je zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobijena cena kojom su zadovoljni jer i od akontnacione cene imaju malu zaradu, i što je najvažnije, neće biti na pozitivnoj nuli. Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije rekao je da se nada da otkupljivači neće biti škrti i da se neće zadržati na akontacionim cenama već da će pri konačnom obračunu dati i koju paru više.  Po njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara jer je na većim površinama više roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Manić je rekao da ih iz ovog saveza savetuju da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom. Suncokreta smo, ove godine imali na 220.000 hektara, koliko smo ga posejali i lane. Očekuje se da nacionalni prosek bude na višegodišnjem nivou tri tone po hektaru. Prošle godine uljare su proizvele 650.000 tona ulja, a 100.000 tona te namirnice smo i prodali na inotržišta.

Žetva ranih sorti soje je krenula, ali se ona prava očekuje polovinom septembra. Soje imamo na oko 230.000 hektara, a ratari se nadaju da će kilogram biti bar 40 dinara, koliko sada vredi na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković je rekao da bi cena kojom bi bili baš zadovoljni 48 dinara, sa PDV jer naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa je naspram tog kvaliteta treba i vrednovati. Kako je rekao, rod dobro izgleda a kada žetva bude u punom jeku, znaće se i da li u mahunama ima dosta zrna, pa će ratari spram visine prinosa znati da li će biti na dobitku, i koliko.

Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija „Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra po toni, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, „Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki. To je cena postignuta s proizvođačima u februaru pa u tom pogledu nema odstupanja od obaveza ugovorenih između dve strane. U ugovorima su navedeni i bonusi ukoliko ratari postignu digestiju iznad proseka.

Po rečima agrarnog analitičara Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i repe ove godine su solidne, i ratari će imati malu zaradu. On je rekao da su, u poređenju sa lanjskim cenama, usevi sada malo skuplji, i da je to dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje. Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade. On je naveo da cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade. Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. Ratari još ne mogu da kažu pouzdano kakav je rod pošto tek sledi vađenje korena te industrijske biljke krajem septembra i početkom oktobra. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra. Ove godine pod repom je između 36.000 i 37.000 hektara, a kompanija „Sunoko” nedavno je objavila da će u tri šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, preraditi 250.000 tona šećera.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here