Jesenja setva pšenice

0
22

Iako su optimalni rokovi za setvu pšenice na izmaku, poljoprivrednici su koristili svaki pogodan trenutak da zaseju pšenicu, prema svojim planovima, vodeći računa o neophodnosti što pravilnije plodosmene.

Prema podacima savetodavnih stručnih službi Srbije koje je prikupio i obradio Institut za primenu nauke u poljoprivredi, pšenicom je zasejano blizu 498.000 ha, ili oko 83% od uobičajenih površina. Od toga je u AP Vojvodini zasejano blizu 290.000 ha, a u centralnom području Srbije oko 208.000 ha. Prema istim izvorima informacije, u Srbiji je do sada zasejano i oko 13.000 ha raži, zatim 96.000 ha ječma, 12.300 ha ovsa, oko 20.500 ha tritikala i oko 21.300 ha uljane repice. U poređenju sa prethodnom godinom, u tekućoj godini je zasejano oko 5,5% više površina pod pšenicom. To ukazuje sa jedne strane na veću zainteresovanost ratara za setvu, a sa druge na povoljnije vremenske uslove ove jeseni za obradu i pripremu zemljišta. Tokom oktobra 2020. godine, u svim regionima Srbije je palo između 60 l/m² i 110 l/m² kiše, što je znatno iznad proseka. U istom mesecu 2019. godine palo je samo 11 l/m² do 35 l/m², sa veoma lošim rasporedom i to veoma slabog intenziteta. Temperature vazduha su i tokom ove godine bile iznad prosečnih. Zbog povoljnijih vremenskih uslova do današnjih dana, zasejani usevi kontinuirano niču, za sedam do 12 dana od setve. Tako su usevi iz najranije setve već dostigli fazu trećeg lista i nalaze se pred početkom bokorenja.

Nicanje kasnije zasejanih useva teče sporije, zbog sniženja temperatura vazduha, ali i zemljišta. Pšenica zasejana ovih dana će ponići za 12 do 15 dana, što je još uvek povoljno. Stanje useva nagoveštava da će bokorenje uslediti veoma brzo, pa se mogu očekivati bujni usevi još tokom jeseni. Još uvek povoljniji uslovi za setvu i nicanje upozoravaju da treba veoma oprezno povećavati normu setve. Povećanje gustine setve za više od 10% je opravdano samo ako je setva u većoj meri površinska, u odnosu na idealnu dubinu od tri do pet centimetara. Treba se pridržavati količina semena koje preporučuju vlasnici – autori sorti, ali primeniti veće gustine, za nepovoljnije uslove nicanja. Ove jeseni proizvođači moraju biti naročito oprezni pri kontroli pojave lisnih vašiju, cikada i sitnih glodara, kako bi na vreme preduzeli mere zaštite i predupredili moguće štete. Upozorenje se odnosi naročito na one proizvođače koji ne koriste deklarisano seme pšenice.

Koliko dugo će se još sejati, stvar je odluke samih proizvođača. Setva posle optimalnog roka sigurno donosi pad prinosa. Koliki će on biti, zavisi od zakašnjenja, vremenskih uslova tokom zime i ranog proleće, kao i od mera nege. Trenutno su cene pšenice u svetu, ali i kod nas, povoljne. Mi smo, međutim, svesni nepredvidivosti domaće agrarne politike, isto koliko i vremenskih prilika. Ipak, bilo bi dobro da se zaseje još barem 50.000 ha, kako bismo mirnije čekali sledeću žetvu. Na tržištu se još može naći deklarisanog semena po cenama od 40 din/kg do 70 din/kg (sa PDV-om), zavisno od toga da li su sorte domaćeg ili stranog porekla. Interes za setvu deklarisanog semena je ove godine bio veći nego prethodnih godina. Međutim, dorada i upotreba merkantilne pšenice za setvu je i dalje velika.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here