Otpad iz biljne proizvodnje kao stočna hrana

0
24

U zavisnosti od načina i vremena berbe žetveni ostaci ratarskih biljaka mogu se iskoristiti kao suva, sveža ili silirana stočna hrana. U zavisnosti od sadržaja hranljivih i svarljivih materija kabasta stočna hrana, pripremljena od žetvenih ostataka, može biti potpun obrok ili dodatak uz koncentrovanu hranu.

Na kvalitet sekundarnih proizvoda, odnosno biljnih ostataka značajno utiče zdravstveno stanje biljaka u vreme berbe. Hranljiva vrednost slame žita, kukuruzovine i drugih suvih žetvenih ostataka biljaka, kao što su mahunarke, zavisi od vrste i vremena berbe. Slama ovsa je je najhranljivija, zatim ječmena, dok je ražana najmanje hranljive vrednosti. Suva kukuruzovina ima veću hranljivu vrednost, posebno sveža biomasa kukuruza šećerca. Žetveni ostaci heljde i zrnenih mahunarki bogatiji su proteinima, ali imaju manju svarljivu vrednost od slame žita usled povećanih količina alkaloida i lignina. Da bi se povećala hranljiva vrednost ovih sekundarnih proizvoda predlaže se da se slama ili kukuruzovina prethodno pripreme, i to seckanjem, namakanjem u vrućoj vodi ili fermentisanjem uz pomoć hemijskih preparata. Ako se slama pripremi seckanjem, gubici stočne hrane smanjuju se za oko 30% jer domaće životinje konzumiraju celokupnu biomasu ne birajući samo hranljivije delove. Hemijske metode tretiranja u cilju povećanja svarljive vrednosti suvih žetvenih ostataka su brojne i zavise od vrste biljaka, sorte, kao i domaćih životinja koje će se hraniti. Ovaj tretman ima zadatak da razlaže lignin, ublaži štetno delovanje na organe za varenje i da suzbije patogene u žetvenim ostacima.

Sveži žetveni ostaci, kao što su lisna masa šećerne i stočne repe, zatim stabla krompira, stočne tikve, nadzemna zelena biomasa sirka za zrno i kukuruza šećerca, mogu se koristiti direktno u ishrani domaćih životinja ili za spremanje silaže. Kako bi se povećala hranljiva vrednost silaže sa ovim ostacima treba pomešati kvalitetniju biomasu, na primer poslednjeg otkosa višegodišnje krmne smeše, silažnog kukuruza ili sirka, lucerke, crvene deteline ili neke druge leptirnjače. Sekundarni ratarski proizvodi koji imaju najveću hranljivu vrednost su sitna i oštećena zrna žita koja se izdvajaju pre mlevenja, zatim mekinje koje predstavljaju omotače semena i plevice posle ljuštenja plevičastih plodova. Ovi ostaci, ili stočno brašno, koriste se kao koncentrovana skrobno-proteinska stočna hrana. Ostaci posle ceđenja ulja ili uljane pogače su energetski najbogatiji sekundarni ratarski proizvodi bogati proteinima i manjom količinom ulja. Ovi proizvodi su najvažniji izvor biljnih proteina za domaće životinje, posebno uljane pogače soje. Uljane pogače se koriste za pripremanje koncentrovane stočne hrane koja služi u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih i gajenih životinja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here