Pčelare brine pojava falsifikovanog meda na srpskom tržištu

0
23

Pošto je pčelinja paša lane podbacila za 80 odsto, a usled izuzetno povećane tražnje zbog epidemije korona virusa, zalihe meda su pri kraju. Međutim, pčelare sada brine falsifikovani med koji se zbog nestašice pojavio na srpskom tržištu, a mahom je uvezen iz Ukrajine i Moldavije.

Falsifikovan, odnosno med koji u svom sastavu ima određenu količinu šećera, najčešće kukuruznog skroba, u ovdašnje markete plasiraju otkupljivači koji su do sada med kupovali od domaćih pčelara, ali kako je u međuvremenu sa radom počeo Pogon za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelarskih organizacija Srbije u Rači, koji je pčelarima ponudio daleko povoljnije otkupne cene, oni su se “okrenuli“ uvozu. Pogon u Rači radi bez ekstraprofita, a dobijena je najveća moguća otkupna cena i formiran je brend “Naš med“. Lipov med je otkupljivan za 3,6, suncokretov i med od uljane repice za 3,1, planinski livadski za 5, a bagremov za 6,3 do 6,5 evra po kilogramu. Firme i fizička lica koja su se do sada bavila otkupom, morali su da prihvate te cene jer su se svi domaći proizvođači okrenuli pogonu Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Međutim, kako bi ipak ostvarili profit, otkupljivači su se “okrenuli“ uvozu meda iz Ukrajine i Moldavije po niskim cenama. Med koji je uvezen u Srbiju u najvećem procentu je falsifikat i zbog toga je SPOS protiv nekoliko uvoznika podneo prijave, a u prvoj akciji tržišne i veterinarske inspekcije, pored nekoliko fizičkih lica, otkrivena je i jedna firma iz okoline Smedereva u čijem je medu, uvezenom iz Moldavije, otkriveno 30 odsto šećera poreklom od C4 biljaka. U jednom aleksinačkom vrtiću, otkriven je stopostotno falsifikovani med, a SPOS je podneo prijavu i protiv jednog velemarketa zbog lažnog reklamiranja jer uvozni med prodaju pod reklamom “100 odsto prirodni med“, što je samo po sebi nonsens, jer jedan promil nekog dodatka već znači da nije prirodan. U valjevskom kraju u pomenutim akcijama nisu otkrivene firme niti pojedinci koji se bave uvozom ili prodajom falsifikovanog meda.

Po podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, prošle godine je izvezeno 2,7 miliona kilograma srpskog meda po prosečnoj ceni od 4,85 evra za kilogram, čime je ostvaren izvozni prihod nešto manji od 14 miliona evra, dok je i uvoz bio rekordan od čak 611.000 kilograma po prosečnoj ceni od 2,4 evra po kilogramu. Trenutna cena bagremovog meda na kućnom pragu pčelara je 1.000 dinara za kilogram, livadskog meda nema ispod 10 evra, dok je cena cvetnog, suncokretovog i bagremca, koji su manje traženi, 800 dinara za kilogram. Iako se falsifikovani med može dokazati samo analizom u referentnoj ustanovi, upozorenje potrošačima je da ako na policama marketa vide med jeftiniji od 600 dinara za kilogram znaju da je reč o proizvodu sumnjivog sastava i porekla s obzirom na to da je zbog nestašice nemoguće da kilogram meda i kod samih pčelara bude jeftiniji od 800 dinara.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here