Srđan Verbić, bivši ministar prosvete je rekao da je država ta koja kontroliše sve što je potrebno u vezi sa udžbenicima, od autora, preko programa i standarda, pa priča o velikim promenama u udžbenicima istorije, geografije i srpskog neće doneti ništa suštinski novo.
Đake bi školske 2022/2023. godine mogli dočekati novi udžbenici iz srpskog jezika, istorije i geografije. Kao inicijatori pisanja udžbenika predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin rekli su da su u pitanju predmeti od značaja za nacionalni identitet i udžbenici od posebnog nacionalnog interesa. Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, naglasio je da država već kontroliše sve što se dešava sa udžbenicima od početka do kraja. Upitali smo Srđana Verbića u čemu će se onda ogledati novine koje su najavljene iz vrha vlasti.
Inicijativa da se u Srbiji menja sadržaj udžbenika istorije nije potekla od Ružića kao resornog ministra, već od ministra policije Aleksandra Vulina. On je pred poslanicima u Skupštini Srbije izjavio da udžbenik istorije mora da napiše država Srbija, apostrofirajući događaje iz Drugog svetskog rata i ratove na prostoru bivše Jugoslavije. Dan nakon ministra policije Aleksandra Vulina, poslanicima u Skupštini u vezi sa temom udžbenika čije će izdavanje kontrolisati država, obratio se i ministar prosvete Branko Ružić. O Vulinovoj inicijativi o “državnoj istoriji” Srbije nije govorio, ali je predložio “pomoćno” nastavno sredstvo – da se film “Dara iz Jasenovca” emituje u srednjim školama. U Srbiji je tržište udžbenika za privatne izdavače otvoreno 2010. godine. Pre toga za svaki razred i svaki predmet postojao je po jedan udžbenik, a autor je bilo javno preduzeće – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod izdaje svoje udžbenike i danas, s tim što na tržištu posluje i nekoliko privatnih izdavača koji su registrovani za tu delatnost. Govoreći o ovoj temi, bivši ministar prosvete, Srđan Verbić, rekao je da ne očekuje da će biti značajnijih promena, jer država već sve u vezi sa udžbenicima ima u svojim rukama. On je dodao i da bi bilo opasno da postoji zvanična istorija, ona koju je država propisala, jer istorija treba da bude nauka i da se zasniva na činjenicama, a ne na onome što država proglasi zvaničnim i jedino tačnim.
