Jesenje plavo tretiranje zasada koštičavih voćaka

0
35

Plavo tretiranje, koje se primenjuje u jesen u zasadima koštičavih voćaka, jedna je od najvažnijih mera u tehnologiji njihove zaštite. Tretiranje se obavlja u fenofazi opadanja lišća i to fungicidima na bazi bakra.

Voćari su veoma dobro upoznati sa svim dobrobitima plavog tretiranja koštičavih voćaka, a primena fungicida na bazi bakra se već decnijama unazad primenjuje u zasadima i predstavlja neizostavnu meru zaštite.

Potrebno je izvršiti jedno do dva jesenja tretiranja u zavisnosti od dinamike opadanja lišća. Prvo tretiranje je potrebno obaviti na početku opadanja lišća (30-40% opalog lišća), a drugo kada je opalo 70-80%, kako bi depozit fungicida dospeo na rane koje nastaju prilikom njihovog opadanja. Naime, rane nastale prilikom opadanja lišća predstavljaju ulazna vrata za ostvarivanje infekcije različitih prouzrokovača biljnih bolesti.

Kada se govori o ekonomski najznačajnijim prouzrokovačima biljnih bolesti koji prezimljavaju u rak ranama grana i grančica, pukotinama kore i ozledama nastalim prilikom opadanja lišća, misli se na prouzrokovača šupljikavosti lista (Stigmina carpophilla) i prouzrokovača rak rana i sušenja voćaka (Cytospora cincta). Ovo tretiranje utiče na smanjenje infekcionog potencijala prouzrokovača bolesti koštičavih voćaka.

Plavim tretiranjem uspešno se suzbijaju i fitopatogene bakterije koje prouzrokuju rak rane i izumiranje grana koštičavih voćaka, pa je ovo tretiranje neizostavno u njihovoj tehnologiji zaštite. Veoma je važno da se tretiranje izvede po mirnom i suvom vremenu, na temperaturi iznad 8°C. Takođe, neophodno je da depozit bakra dospe do svih mesta prezimljavanja patogena, pa je izuzetno bitan sam kvalitet tretiranja, a to podrazumeva upotrebu količine tečnosti 800-1000 l/ha. Ukoliko nakon tretiranja nastupe duži kišoviti periodi, preporučuje se ponavljanje ovog tretiranja

Aktivna materija bakar oksihlorid je najperzistentniji obilk bakra sa izvanrednom efikasnošću u suzbijanju patogena. Mehanizam delovanja bakarnih preparata se zasniva na usvajanju Cu++ jona kroz membranu gljiva ili bakterija koji se oslobađaju disocijacijom iz preparata. Nakupljanjem Cu++ jona u ćeliji patogena njihova koncentracija u određenom trenutku postaje toksična, izazivajući uginuće samog patogena. Aktivna materija bakar oksihlorid poseduje izvanredno svojstvo redistribucije, što znači da sa svakim novim kvašenjem depozita na biljnom tkivu dolazi do ponovnog otpuštanja Cu++ jona.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here