Priprema pčelinjaka za zimu

0
11

Dužnost svakog pčelara u jesen je da pčelinje zajednice pripremi za zimovanje i da im obezbedi da dobro prezime. To znači da tokom zimskog perioda utroše što manje hrane, a da se s proleća razviju u jaka društva, sposobna da u celosti iskoriste pašu.

Pčelari u jesen počinju sa detaljnim pregledom svih pčelinjih društava, pri čemu moraju da obrate pažnju na stanje matice, jačinu zajednice, količinu hrane i kvalitet saća, kao i da se pozabave spoljašnjim faktorima uspešnog zimovanja, od kojih je najbitniji dobar položaj pčelinjaka, koji treba da bude na mestu zaklonjenom od vetra i uznemiravanja.

Matica je duša pčelinjeg društva i zato je ona prva na koju treba obratiti pažnju. Znaci loše matice su slabo leglo, šareno i pokriveno malim brojem pčela, a veliki broj trutova i trutovskog legla nije dobar znak. Dobri pčelari uzimaju samo jake pčelinje zajednice zato što su jedino one kadre da se prilagode svim neizvesnostima koje zima donosi i da blagovremeno ostvare dobar prolećni razvoj. Društva koja se pripremaju za zimovanje moraju početkom septembra da imaju najmanje osam dobro posednutih ulica pčela.

Hrana je najvažniji faktor bezbednog prezimljavanja i valjanog prolećnog razvoja pčela. Ako pčele do polovine avgusta sakupe preko deset kilograma meda, do uzimljavanja ostaje dovoljno vremena da se prihranjivanjem rezerve povećaju ukoliko ne postoji dostupna bilo kakva jesenja paša. Litar do dva sirupa nedeljno će sačuvati već stečenu zimnicu i dopuniti je, a uz to i razviti obilno leglo mladih pčela, preko potrebnih u prolećnom razvoju. Zadatak pčelara je da zimnica ne bude ispod 15 kilograma.

Život pčela odvija se na saću, pa je njegov kvalitet od izuzetne važnosti tako da je potrebno tokom proizvodne sezone zameniti sve neispravne ramove sa iskrivljenim i oštećenim saćem ili sa većim brojem razvučenih i trutovskih ćelija.  Tradicionalni način pčelarenja podrazumevao je uklanjanje viška ramova iz košnice i sužavanje gnezda. Savremena merna tehnika je  infracrvenim meračima pokazala da je temperatura na svega oko jedan  centimetar od zimskog klubeta jednaka temperaturi okoline, ali se mora obezbediti dobra ventilacija.

Kod košnica nastavljača plodišne okvire treba staviti tako da u donjem nastavku, koji leži na podnjači, uz bočni zid bude po jedan ram ispunjen medom, a ostali prostor treba ispuniti okvirima izgrađenog saća i manjim vencima meda. Preko prvog nastavka postavlja se drugi, sa društvom i hranom. I u ovaj nastavak treba do bočnih zidova staviti po okvir dobro ispunjen medom, a do njih okvire sa cvetnim prahom i leglom. U sredini nastavka treba da su okviri sa najmanjim vencima meda.

Praksa je pokazala da je izostavljanje jednog rama iz nastavka veoma korisno. Pomeranjem svih ramova ka centru, dobija se bočno, uz zid košnice, uski prazni prostor koji omogućava bolju ventilaciju, odstranjivanje pogubne zimske vlage, ali i termoizolacioni sloj vazduha.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here