Đubrenjem zemljišta do povećanja prinosa i kvaliteta ploda šljive

0
17

Đubrenje predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji  s ciljem povećanja prinosa i poboljšanja kvaliteta plodova šljiva, kao i popravku hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta.

U zemljištu se često javlja nedostatak makroelemenata azota i kalijuma a ređe fosfora . Nedostatak azota u zemljištu prouzrokuje slabiju vegetaciju, bledo i sitno lišće kao i slabo zametanje plodova, dok se nedostatak kalijuma ispoljava u vidu pojave sitnog i uzanog lišća žućkasto-zelene boje. Nedostatak fosfora se manifestuje slabim ukorenjavanjem voćaka, slabim formiranjem cvetnih pupoljaka i crvenilom na listovim.

Đubrenje predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji. Đubrenjem se povećava prinos i poboljšava kvalitet plodova šljive a popravljaju se i hemijske, fizičke i biološke osobine zemljišta. Za svoju ishranu, šljive najviše koriste natrijum, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, a u malim količinama i ostale biogene elemente.

Đubriva koja se koriste u proizvodnji šljiva mogu da se podele na organska, mineralna, folijarna i mikrobiološka đubriva. Od organskih đubriva najčešće je u upotrebi stajnjak. On predstavlja najkompletnije đubrivo i rastura se po celoj površini zasada. Na težim zemljištima se rastura u jesen, a na lakšim u proleće, neposredno pred zaoravanje.

Mineralna đubriva sadrže jedan ili više biogenih elemenata, od kojih su najznačajnija azotna, fosforna i kalijumova đubriva.

Folijarna đubriva se koriste u prihranjivanju, u slučajevima, kada druga đubriva zbog nepovoljnih ekoloških činilaca nisu dostupna voćkama u periodu od početka listanja do četvrte nedelje cvetanja. Folijarno đubrenje šljiva po pravilu se kombinuju sa prskanjem protiv prouzrokovača bolesti i štetočina.

Kada je u pitanju vreme primene đubriva, stajnjak, kompost, kalijumova, kalcijumova i kompleksna đubriva se rasturaju u jesen ili tokom zime, odn. pre zimske obrade, a zelenišno đubrivo ili tokom jeseni ili rano u proleće.

Azotna đubriva, kao i lako rastvorljiva, rasturaju se posle zimske obrade, najkasnije krajem februara meseca. Potrebe osnovnih biogenih elemenata za šljivu u punoj rodnosti su: 80 kg azota, 60 kg fosfora i 150 kg kalijuma.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here