Zlatna pravila plodoreda

0
26

Poštovanje plodoreda veoma je važno u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, međutim poseban značaj ima za organske proizvođače. Poštovanjem plodoreda povećava se prinos, kvalitet zemljišta a smanjuje upotreba pesticida.

Plodored predstavlja smenu biljnih vrsta u prostoru i vremenu, odnosno organizovano smenjivanje useva na istoj parceli u toku određenog broja godina. Plodored je uz obradu zemljišta i đubrenje jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Osnov za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao i predusev. Nekada se u praksi koristi gajenje nekoliko biljnih vrsta u zajednici što je karakteriticno za bio-baštu. Plodored u organskoj proizvodnji dobija posebnu ulogu, jer značajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova. Tu se uvodi čvrsti plodored sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza koje obogaćuju zemljište azotom.

Zlatna pravila plodoreda su sledeća: Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati nakon onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i rastresitost zemljišta; Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena – one sa velikom biomasom obezbeđuju minerale organizma zemljišta (travno-detelinske smese); Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu; Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija; Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje); Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila pojava korova; Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto; Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost; Smenjivati jare i ozime biljne vrste, jer se time postiže bolja kontrola korova i raspored rada.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here