Mila Alečković, klinički psiholog i antropološki psihijatar smatra da je nasilje na Internetu vizuelni, perceptivni i psihološki rat, te da država mora zakonskim propisima da reguliše ovu oblast kako bi se identifikovali počinioci.
Ceo region potresla je smrt poznate srpske influenserke i jutjuberke Kristine Kike Ðukić (21), koja je, kako se sumnja, 8. decembra sebi oduzela život jer, prema navodima njenih prijatelja i saradnika, nije uspela da se izbori s nasiljem na društvenim mrežama. Da Kika nije jedina žrtva sajber-nasilja, pokazuju i podaci Unicefa da je svaki peti učenik uzrasta od 13 do 14 godina, odnosno svaki četvrti učenik uzrasta od 15 do 17 godina u Srbiji za godinu dana doživeo preko mobilnog telefona, interneta, računara ili tableta digitalno vršnjačko nasilje. Kako nasilje na Internetu utiče na mentalno zdravlje ljudi i kako se izboriti sa tim vidom nasilja pitali smo prof. dr Milu Alečković, kliničkog psihologa i antropološkog psihijatra.
Nasilje na Internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija i može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima, a ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute. Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.
Mila Alečković, klinički psiholog i antropološki psihijatar smatra da je ovde reč o jednom vizuelnom, perceptivnom i psihološkom ratu i da država treba zakonskim propisima da regulise ovu oblast, kako bi svako mogao da identifikuje ljude koji maltretiraju druge na ovaj način.
