Optimalni uslovi za gajenje biljaka

0
63

Kada su biljke „srećne i zadovoljne“ daju nam plodove od kojih živimo. Svako odstupanje od optimuma za biljku predstavlja manji ili veći stres sa kojim ona mora da se izbori. Biljke doživljavaju stres kada se gaje u neadekvatnim uslovima, ako su mehanički oštećene, izložene suši, mrazu, hemijskim agensima ili pak napadnute biljnim bolestima i štetočinama.

Voda je osnovni element života i osnovni preduslov za izbegavanje stresa i osiguravanje visokih i stabilnih prinosa. Upravo, najčesći uzrok stresa kod voćaka u uslovima suvog voćarenja predstavlja nedostatak vode. U našim klimatskim uslovima, nedostatak vode u toku leta najčešće neće ubiti biljku, bar ne odraslu i zdravu, ali će uzrokovati manji rod i sitnije plodove, kao i slabiju diferencijaciju pupoljaka za narednu godinu. Ovu vrstu stresa možemo izbeći podizanjem voćnjaka blizu dostupne vode, a ublažiti izborom voćnih vrsta tolerantnijih na sušu i čiji plodovi ranije sazrevaju (npr.trešnja i višnja okalemljene na magrivi). Folijarna prihrana azotnim đubrivima sa dodatkom mikroelemenata u toku sušnog perioda pomaže biljkama da prebrode stres.

Neodgovarajuća pH vrednost zemljišta često može dovesti do stresa usled nemogućnosti biljke da usvoji potrebna hraniva. Veoma niska pH vrednost kod većine gajenih biljaka dovodi do otežanog usvajanja nekih bitnih elemenata, a smanjenu otpornost biljaka na bolesti u veoma kiseloj sredini upravo uzrokuje nedostatak kalcijuma i toksični efekti Aluminijuma. Zato kiselost zemljišta treba češće kontrolisati i po potrebi intervenisati unošenjem adekvatnih količina krečnog đubriva (ako je u pitanju niska pH), ili unošenjem kiselih đubriva ( kalijum sulfat, elementarni sumpor, UREA ) ako je u pitanju previše visoka pH.

Uzrok stresa voćaka neretko može biti i neizbalansirana ishrana. Kako manjak hraniva, tako i suvišak pojedinih mineranih materija, može imati negativne posledice po rast i plodonošenje gajenih biljaka.  Nasumično bacanje velikih količina mineralnih đubriva dovodi do nepotrebnog nagomilavanja pojedinih elemenata u zemljištu. Veća koncentracija jednog elementa u zemljištu, obično izaziva nedostatak drugog u tkivu biljke, što naravno utiče na niz poremećaja koji se u biljci dešavaju. Najočitija pojava neizbalansirane ishrane u voćnjacima našeg kraja ogleda se kroz prekomernu upotrebu azotnih đubriva, koja indukuju veliku bujnost, a manju rodnost voćaka, kao i povećanu osetljivost biljaka na pojedine bolesti i štetočine. Pravilno dozirana i kompletna ishrana biljke predstavlja osnov za visoke i stabilne prinose kao i povećanu otpornost na bolesti.

Čest uzrok stresnog stanja kod biljaka predstavlja nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja. Upotreba preparata van njihove prave namene, kombinovanje preparata koji se „ne trpe“ kao i korišćenje visokih doza, često izazivaju fitotoksiju tj. trovanje biljaka. Biljke treba štiti samo onda kada za to postoji opravdan razlog i po preporuci stručnog lica, pri čemu se obavezno treba pridržavati preporuka proizvođača hemijskih sredstava o doziranju i mogoćnostima mešanja sa drugim zaštitnim sredstvima i biljnim hranivima.

Preterana primena herbicida u mnogome utiče na smanjenje otpornosti voćaka na bolesti i sušu, jer dolazi do težeg usvajanje vode i hranljivih elemenata (Mn, Zn, B) zbog čega se remeti  normalan proces sinteze materija bitnih za funkcionisanje odbrambenog sistema biljke. Gajenjem travnih smeša u međuredu, u voćnjacima koje je moguće navodnjavati, obezbeđujemo prijateljsko okruženje korenu gajenih biljaka čime obezbeđujemo njihovo bolje funkcionisanje i plodonošenje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here