Apopleksija kajsije – Bolest koja nema leka

0
16

Noćna mora kod uzgajivača kajsija je apopleksija kajsije, bolest koja nema leka. Bolest koja je mnoge voćnjake zadesila u Srbiji. Brojni su razlozi kako može nastati, ali samo preventivnim delovanjem možete značajno smanjiti broj obolelih stabala. Držite voćke u “top formi” i bolesti će manje posećivati Vaš voćnjak.

Na pojavu prevremenog sušenja kajsije utiče veliki broj činilaca ekološko-fiziološke prirode od kojih su najznačajniji: izmrzavanje, suša, suvišna vlažnost zemljišta, nedovoljno kompatibilne podloge, nedovoljna i neblagovremena primena agrotehničkih mera. U toku biološkog zimskog mirovanja kajsija je relativno otporna na mraz i podnosi temperature od -25 do 30 C. Međutim, biološko zimsko mirovanje traje kratko i u našim uslovima se završava od prve polovine do kraja januara. Stupanjem kajsije u ekološko zimsko mirovanje značajno se povećava njena osetljivost na mraz i oštećenja može izazvati i mraz slabijeg inteziteta (-10 do -15 C). Naročito su opasna kolebanja temperature u toku februara i marta, kada nakon perioda toplog vremena nastupe povratni mrazevi. U takvim uslovima može doći do izmrzavanja tkiva debla i skeletnih grana, naročito kambijuma i floema. Do oštećenja tkiva može doći i u jesen, usled naglog pada temperature. U našim uslovima mraz je ređe primarni uzročnik sušenja kajsije. Češće je on sekundarni uzročnik, pri čemu oštećenja koja nastaju usled mraza predstavljaju mesta kroz koja prodiru patogeni koji dovode do sušenja stabala.

Kod nas vlada mišljenje da je kajsija otporna na sušu i da je ne treba navodnjavati. Međutim, ona se odlikuje visokim intezitetom transpiracije. U periodima sa jakom sušom može doći do poremećaja vodnog balansa, odnosno do znatno većeg gubitka vode usled transpiracije, nego što je usvajanje vode preko korena. Ova pojava je naročito izražena pri obilnoj rodnosti, kada se voćke suviše iscrpljuju i akumuliraju manje količine rezervnih organskih materija u deblu i granama.To utiče na smanjenje njihove otpornosti na mraz i povećanje osetljivosti na prevremeno sušenje stabala.

Prevelika vlažnost zemljišta, koja nastaje usled visokog nivoa podzemnih voda ili zabarivanja zemljišta posle jače kiše, može izazvati gušenje korena, a time i sušenje stabala. Takođe, ona doprinosi razvoju parazitnih gljiva u zemljištu. Na osnovu većeg broja istraživanja ustanovljen je značajan uticaj podloge na pojavu prevremenog sušenja stabala kajsije. U našim uslovima kao nepogodne podloge su se pokazali sejanci kajsije i džanarike. Sorte kalemljene na ovim podlogama su osetljive na mraz i apopleksiju. Bolje rezultate su dale podloge koje potiču od domaće šljive i trnošljive (npr. Belošljiva, Krupna zelena renkloda). Nisko kalemljene kajsije osetljive su na kolebanja temperature krajem zime usled čega dolazi do pucanja kore na deblu. Te pukotine predstavljaju mesta prodora patogena koji izazivaju prevremeno sušenje stabala. Utvrđeno je da se apopleksija manje javlja u slučaju visokog kalemljenja (80-120 cm), naročito ako se kao podloga ili posrednik koristi šljiva.

Utvrđeno je da gušće posađena stabla kajsije ispoljavaju veću otpornost na prevremeno sušenje. To se objašnjava promenom mikroklimatskih uslova, pre svega manjim amplitudama temperature između dana i noći. Izbor odgovarajućeg položaja za podizanje zasada kajsije ima veliki uticaj na osetljivost stabala na mraz, a time i na prevremeno sušenje. Položaji u ravnici ili podnožju brda su manje povoljni od onih koji se nalaze na uzvišenom delu terena sa blagim nagibom. Južne i jugozapadne ekspozicije su manje povoljne od severnih i severoistočnih, jer su na njima više izražena kolebanja temperature, koja mogu dovesti do oštećenja tkiva debla i skeletnih grana.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here