Količina povrća po hektaru je pokazatelj uspeha, ali kvalitet plodova odlučuje o mogućnosti postizanja visoke cene na tržištu. Veliki je uvoz povrća u Srbiju tokom godine, ali i naši povrtari mogu da proizvode visoko kvalitetno povrće.
Kvalitet proizvoda podrazumeva izgled povrća (oblik i boju), rok trajanja, mogućnost transporta i pogodnost za obradu. Navedene vrednosti su određene njihovom genetikom, odnosno njihovom sortom, ali, to je moguće iskoristiti samo ako obezbedimo biljkama dovoljno hranljivih materija. Kvalitet ploda je često subjektivna kategorija, iako su sada razvijene instrumentalne metode određivanja kvaliteta ploda u smislu stalnosti kvaliteta, roka trajanja, ukusa, šeme boja, sastava vitamina i proteina neophodnih za prehranu ljudi i nivo antioksidansa. Hemijski sastav povrća karakteriše visok udeo vode, što često određuje kako će se povrće koristiti (sveža potrošnja, skladištenje, transport). Berba povrća najčešće se ne odvija u fazi biološke zrelosti, već kada je najprikladniji za upotrebu. Kod plodova razlikujemo biološku i ekonomsku zrelost, što zahteva posebnu pažnju kod postizanja optimalnog kvaliteta.
Efekat pojedinih hranljivih materija vrlo je različit jer oni učestvuju u različitim fiziološkim procesima. Njihov nedostatak možemo primetiti na različite načine na plodovima i veoma utiču na njihov kvalitet, ali i prinos. Efekat upotrebe azota određuje prinos, a kalijum određuje kvalitet. To je samo delimično tačno jer azot takođe utiče na kvalitet plodova, a nizak sadržaj kalijuma takođe utiče tako da smanjuje prinos. Kada se izvrši hemijska analiza plodova povrća, 35-80% azotnih oblika koji se nalaze u povrću su proteini, zajedno s peptidima i aminokiselinama. Nitrati i nitriti su kritični hemijski spojevi koji mogu da nanesu i zdravstvene probleme. Maksimalni dnevni unos za osobu je 5 mg nitrata po kilogramu telesne težine. Zakonski su regulisane maksimalne količine nitrata u povrću. Neke vrste povrća, poput rotkvice, zelene salate, spanaća, kineskog kupusa, peršuna i mrkve imaju tendenciju nakupljanja posebno značajnih količina nitrata (iznad 2.000-2.500 mg/kg). Visoki udeo nitrata nastaje često zbog nedostatka svetlosti i lošeg izbora vremena za berbu. Može biti uzrokovano i prekomernim đubrenjem azota. Veoma je važno obratiti pažnju na određivanju doza azotnih đubriva. Puno vode i neravnomerno navodnjavanje – posebno u kombinaciji s obilnim đubrenjem azota može dovesti do pucanja ploda. Plodovi koji su prekomerno navodnjavani mogu loše podnositi uslove skladištenja (skratiti dužinu zadržavanja optimalnog kvaliteta) i da budu podložni oštećenjima u transportu.
