Rezidba vinove loze ima više tipova s obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze.
Ranu jesenju rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre opadanja lišća. Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u narednoj godini postavlja se pitanje: „čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“? Rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju krajem oktobra i početkom novembra meseca. Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalaze primenu u praksi.
Obična jesenja rezidba rezidba se izvodi 10 – 15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno. Po pravilu ova rezidba se izvodi redovno na mladim čokotima vinove loze koji još nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima, sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja – plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota. Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog potencijala čokota za naredni godinu. Po obavljenoj rezidbi, mlade čokote obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrtanje zbog pojave poznih prolećnih mrazeva.
Zimska rezidba se sve češće i redovnije izvodi na velikim površinama pod vinovom lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizaciono praktičnih potreba, sa osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, tj. pre kretanja vinove loze u proleće. Na ovaj način rezidba vinove loze teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući se ranom prolećnom rezidbom.
Rana prolećna rezidba je najčešće primenjivana i izvođena rezidba. Početak rane prolećne rezidbe se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća. Odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana – nedelja ranije ili kasnije.
Kasna prolećna rezidba obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca pa do njihovog razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi osetljiva na dodir pri čemu se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špaliru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem. Ova rezidba se obično izvodi kad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu. Tako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu. Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa obično sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u vinovoj lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca. Loza orezana u ovo vreme daje najbolje rezultate u pogledu visine prinosa i kvaliteta grožđa, kao i vegetativnog potencijala čokota. Kao optimalno vreme rezidbe vinove loze smatra se zimski period sve do početka kretanja sokova u čokotu.
Rana jesenja i kasna jesenja rezidba dovodi do smanjenja prinosa (rodnosti). Treba napomenuti da veća bujnost čokota dovodi i do veće rodnosti čokota.
