Proizvodnja rasada ranog kupusa na otvorenom počinje tokom januara i februara, u toplim lejama i kontejnerima. Rasađivanje se obavlja, zavisno od vremena setve, vremenskih prilika i planiranog plasmana krajem februara, tokom marta i aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida krajem maja, tokom juna i jula. Sadnju kupusa na otvorenom treba prilagoditi vremenskim uslovima kako ne bi došlo do propadanja biljaka.
Kupus spada u grupu povrća sa malim zahtevima za temperaturom, mada najbolje rezultate postižemo kada mu obezbedimo optimalne temperature u svim fazama rasta i razvića. Najpogodnije temperature za rast i razvoj kupusa su od 15-20 C. Biljka kupusa zahteva dosta svetlosti, naročito u fazi rasada, jer u slučaju nedostatka svetlosti dolazi do izduživanja stabla. S’ obzirom na to da kupus ima veliku lisnu masu, a relativno slabo razvijen korenov sistem, kupus ima velike zahteve za vodom. Faza nakon rasađivanja se ističe u zahtevima za vodom. Za uspešnu proizvodnju kupusa najpogodnija su srednje teška zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, koja su neutralne reakcije. Sadnja rasada se obavlja ručno-sadiljkom i mašinski-sadilicom. Ako se sadnja obavlja sadilicom, predhodno je moramo podesiti. Proveru nakon sadnje prvih biljaka možemo proveriti pokušajem čupanja biljke. Ukoliko isčupamo biljku, podešavanje moramo ponoviti, ukoliko otkinemo samo list, a biljka ostane zasadjena, sadilica je dobro podešena. Idealno vreme za rasađivanje je u jutarnjim ili večernjim satima.
Obrada zemljišta mora biti kvalitetna i na vreme obavljena. Osnovna obrada počinje u jesen, na dubinu od 30 cm. Pre rasađivanja kupusa zemljište treba što bolje pripremiti, kako bi dobili sitnomrvičastu strukturu. Kupus dolazi na prvom mestu u plodoredu. Imajući u vidu da obrazuje veliku vegetativnu masu, kupus veoma dobro usvaja hraniva iz organskih đubriva, koja je potrebno rasturiti u jesen sa osnovnom obradom. Kupus daje odlične rezultate pri đubrenju stajnjakom. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize, ali je opšta konstatacija da đubrenje prolećnog kupusa treba uvećati 2-2,5 puta od količine hraniva iznetih prinosom. Maksimalnu količinu hraniva kupus zahteva u periodu obrazovanja glavice. Neposredno nakon sadnje biljka usvaja najveću količinu azot, sve do momenta obrazovanja glavice. Pri obrazovanju glavice biljci je najpotrebniji fosfor, pa sve do kraja vegetacije, a kalijum se najviše usvaja u fazi rasta glavice, što nam govori da đubrenje kupusa treba bazirati na osnovnom đubrenju, zajedno sa osnovnom obradom. Prihrana kupusa najčešće se obavlja u dva navrata: Prvi put do faze formiranja rozete, sa 1/3 azotnog đubriva a drugu prihranu treba obaviti u početku formiranja glavice sa preostalom planiranom količinom đubriva. Za ranu proizvodnju kupusa na otvorenom preporučuje se sadnja zdravog, dobro odnegovanog rasada na međuredni razmak oko 50 cm, a razmak u redu između biljaka 30-40 cm, kako bi se ostvario i sklop 50-66.000 biljaka/ha.
