Građanima kojima je oštećena imovina u olujnom nevremenu, a koji su se osigurali od ovakvih rizika, štetu će nadoknaditi društva za osiguranje, izjavio je Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije. Ukoliko se, pak, radi o štetama od oborenog drveća sa javnih površina neophodno je obratiti se nadležnom javnom komunalnom preduzeću, a ako je reč o privatnoj svojini potrebno je obavestiti vlasnika navedenih parcela.
Olujno nevreme, koje je u Srbiju stiglo u sredu u popodnevnim časovima iz Hrvatske bilo je praćeno jakim vetrom i kišom. Pod silinom vetra došlo je do čupanja stabala iz korena, a vetar je takođe nosio i krovove, delove fasada zgrada, obarao slabije objekte, rušio kranove… Osiguranja koja pokrivaju štetu nastalu u olujnom nevremenu su kasko osiguranje za motorna vozila, odnosno osiguranje imovine u slučaju štete na stanovima, kućama, poslovnim prostorima i drugoj imovini građana. Građani koji nemaju ovakvu vrstu polise su u znatno težoj situaciji. Odgovornost privatnih vlasnika parcela sa kojih je oboreno drveće je „izuzetno teško pravno pitanje jer je nepogoda koja nas je sve zajedno zadesila na ivici više sile“. „Bojim se da ćemo u narednom periodu biti svedoci brojnih sudskih sporova ovim povodom jer je šteta ogromna. Građanima savetujemo da obezbede dokaze. U slučaju da je šteta nastala dok je vozilo bilo u pokretu pa naletelo na oboreno stablo ili drugi predmet na putu potrebno je pozvati saobraćajnu policiju da izvrši uviđaj. U slučaju šteta koje nisu posledica saobraćajnih nezgoda potrebno je obezbediti druge vrste dokaza u vidu fotografija i sličnog“, naglasio je Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.
Iznos nadoknade štete zavisi od toga kakvu polisu osiguranja imaju građani. Primera radi, kod kasko osiguranja uobičajeno je da se ugovara učešće vlasnika motornog vozila u šteti i takvo učešće se kreće od pet odsto pa naviše. Ukoliko je isto u visini od 10 odsto npr. oštećeni građanin će dobiti naknadu štete u iznosu od 90 odsto“, navodi Ćirić. Ističe da su veće učešće u šteti građani uglavnom ugovarali kako bi smanjili visinu premije osiguranja i u tom slučaju su pristali da nose rizik do određene visine.
Ukoliko dođe do pada stabla ili grana, sa javne zelene površine, usled vremenskih nepogoda i tom prilikom dođe do materijalne štete ili telesnih povreda, neophodno je da građani pozovu odgovarajuće javno komunalno preduzeće. Na primer, kako kaže, JKP „Zelenilo Beograd“ je na svom sajtu objavilo proceduru za nadoknadu štete, ali sa naglaskom da se ona vrši samo u slučajevima u kojima je uzrok štete stablo ili grana sa javnih zelenih površina koje su „u redovnom Programu održavanja“. Po prijavi, kako navode, operativni tim izlazi na teren i sačinjava se zapisnik o šteti. Zapisnik o šteti donosi lično oštećeni, predaje ga Komisiji za procenu štete, gde se podnosi Zahtev za nadoknadu štete u pisanoj formi. Zatim, Komisija za procenu štete popunjava obrazac Prijava štete iz osnova osiguranja od odgovornosti i oštećeni se sa kompletnom dokumentacijom upućuje u Akcionarsko društvo za osiguranje, koje nadoknađuje štetu. U slučaju, pak, da se drvo koje je uzrokovalo štetu nalazi na privatnom posedu, neophodno je pozvati policiju i na osnovu zapisnika odšteta se potražuje od vlasnika nepokretnosti, što najčešće podrazumeva tužbu i sudski postupak.
