U zasadima borovnica ne bi trebalo dopustiti da prevladaju korovi jer iscrpljuju biljku i usporavaju njen rast i razvoj. U ovom periodu potrebno je i obaviti prihranu đubrivima sa više fosfora.
Borovnica je među biljkama koje najslabije trpe konkurenciju ostalih za dostupna hraniva u zemlji. Ako oko stabala raste dosta korova, on će sprečiti rast i razvoj biljke, kao i redovno plodonošenje. Dubina korena borovnice iznosi nešto više od 40 centimetara. Najviše problema od korova proizvođačima prave pirika i slak. Prvi ima dubok koren koji se teško vadi do kraja, a slak, koji na vrhu ima velike bele cvetove, obmotava grane borovnica zbog čega može lako da dođe do njihovog, ali i kidanja pupoljaka, što oštećuje biljku i umanjuje prinos. Zato je od velike važnosti kontinuitet u čupanju trava, odnosno, korova iz zasada i ko ne obezbedi dovoljne količine piljevine, sečke ili folije, može imati velikih problema, naročito u ovoj godini koja je jedna od najboljih što se tiče dostupnosti vode za sve biljne vrste. Isčupane korove trebalo bi izneti iz zasada, naročito ako cvetaju, a oko grmova borovnica trebalo bi staviti piljevinu (ne presitnu) i sečku da korovi sporije rastu.
Iako je u zemljištu dovoljno vlage, u slučaju da temperature prelaze 35 stepeni, mora se navodnjavati borovnica, naročito u višim područjima gde je isparavanje vlage iz zemljišta brže u odnosu na nizijske krajeve. Ono bi trebalo da se obavlja u ranim jutarnjim časovima jer je zemlja hladnija dok je u večernjim toplija zbog intenzivnog zagrevanja. Navodnjavanje u večernjim časovima poželjno je ako je voda stajala u cisternama i ako je koliko toliko zagrejana. U sistem mogu da se unesu vodotopiva đubriva s više fosfora, bora i cinka, a uporedo se može raditi i folijarna prihrana, takođe s đubrivima s više fosfora jer se u ovom periodu za proleće stvaraju zalihe ovih minerala koji su važni za redovne i visoke prinose.
Dovoljna su tri do četiri tretmana ovim đubrivima tokom avgusta, a u septembru treba pojačati ishranu s više kalijuma, koji će takođe biti dostupan u proleće naredne godine, jer 80 odsto kalijuma borovnica koristi na osnovu zaliha od lani. Od avgusta nije poželjna preterana upotreba azota tako da ne treba bacati oko grmova đubriva s više azota jer postoji opasnost da grane, do zime, ne odrvene dovoljno.
