Skupština Srbije počela je redovno jesenje zasedanje sa dnevnim redom od 60 tačaka, a poslanici nisu prihvatili predlog Srđana Milivojevića da se vreme za raspravu udvostruči, s obzirom na obimnost, jer su među tačkama čak 53 zakonska predloga.
Milivojević je objasnio da je predsednik Skupštine Vladimir Orlić više od 12 minuta čitao predložene tačke dnevnog reda, a neke poslaničke grupe će, s obzirom da se radi o objedinjenoj raspravi, imati svega pet do šest minuta da o tome govore. Šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije Miroslav Aleksić pitao je zašto je sednica, s obzirom na obiman dnevni red, sazvana po hitnom postupku, jer dostavljeni materijal ima petnaestak kilograma. Napravili ste protočni bojler od parlamenta, servis Vlade, konstatovao je Aleksić, upozoravajući Orlića da na svakoj sednici krši Poslovnik o radu. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov poručio je Aleksiću da koristi demagoške trikove da „građanima podvali nešto“. U objedinjenoj raspravi prva tačka dnevnog reda je predlog Zakona o budžetu za 2024. godinu, koji je obrazložio ministar finansija Siniša Mali, koji je rekao da je projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za sledeću godinu tri i po odsto i da je Ministarstvo finansija je u 2024. godini planiralo prihode od 2.040 milijardi dinara, a rashode i izdatke od 2.238 milijardi, što je deficit od 2,2 odsto. Za kapitalne investicije namenjeno je 600 milijardi dinara, što je 6,8 odsto BDP. Obrazlažući paket zakona iz oblasti finansija, Mali je rekao da je zaposlenost u Srbiji na rekordno visokom nivou, a nezaposlenost na „rekordno niskom“. Posle Malog, predloge zakona iz svojih resora počeli su da obrazlažu i drugi ministri.
Organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ upozorili su danas, uoči skupštinske rasprave o Predlogu zakona o javnom informisanju i medijima, da je reč o revizionističkom zakonu, koji vraća državu u vlasništvo medija, suprotstavlja se modernim evropskim standardima i posle 25 godina Srbiju vraća na početnu tačku tranzicije. Taj zakon omogućava državnom Telekomu da postane centar buduće državne medijsko-propagandne mašine i potpuno je jasno da se ovim planira nova ekspanzionistička faza u uticaju vlasti na medije, ukazali su predstavnici opozicije. Takvi uslovi, smatraju oni, onemogućili bi poslovanje onih medija koji nisu u državnom vlasništvu, a građani Srbije bi ostali oslonjeni samo na informacije koje plasira vlast.
