Aktuelni poslovi u voćnjaku – Rezidba, đubrenje, zaštita…

0
24

Klimatske promene se u poljoprivredi i te kako osećaju. Zime su sve toplije i sa manje padavina, što svakako nepovoljno deluje na voćke. Pojedine voćne vrste su, upozoravaju stručnjaci, tokom novembra i decembra ponovo cvetale, pa se nisu dobro pripremile za zimsko mirovanje. Kako je izostao duži period sa niskim temperaturama u nekim delovima zemlje na voćkama su se već formirali pupoljci. Proizvođačima se savetuje da završe zimsku rezidbu, zaštite voćke preparatima bakra i provere da li u njihovim zasadima ima glodara poput voluharica i poljskih miševa.

Kao i prethodnih nekoliko i ovu zimu karakterišu temperaturna kolebanja. Tokom decembra, januara i februara temperature su iznad višegodišnjih proseka i dostižu u pojedinim danima i preko 15°C. Ovakve temperature ne pogoduju voćnim kulturama kojima više odgovara stabilno vreme sa nižim temperaturama tokom zime. Međutim, sve su češće zime bez dovoljno snežnih padavina, sa čestim toplim periodima koje zasigurno u izvesnoj meri nepovoljno deluju na voćke, ali se one polako navikavaju na ove promenjene uslove. Više temperature tokom jeseni su produžile vegetaciju pa je voće imalo kraći period da se „pripremi“ za ulazak u zimu. S obzirom na to da je prelaz ka zimi bio bez naglog pada temperature ne treba očekivati nikakve probleme u pogledu izmrzavanja letorasta i izdanaka. Kada govorimo o osetljivosti prema eventualnim prolećnim mrazevima to zavisi isključivo od momenta kretanja vegetacije.

Prošla godina je bila dosta teška. Mnogi proizvođači nisu uspeli da se izbore sa bolestima, tako da je došlo do opadanja listova pogotovo kod jabuke zbog čađave krastavosti i kod koštičavih vrsta usled pegavosti. Takvi zasadi nisu mogli da se pripreme za zimski period mirovanja i voćke su nepripremljene ušle u zimu. Imali smo ubrzane procese formiranja pupoljaka, čak i cvetanje u novembru i decembru. Ukoliko se kasnije dese niske temperature ili eventualno prolećni mrazevi, što je od 2012. česta pojava, te voćke će biti daleko osetljivije u odnosu na godinu kada se proces kaljenja normalno odvija. Posebno su ugrožene vrste koje rano cvetaju, kao što su kajsija ili breskva, ali ni druge voćke nisu zaštićene.

Voćari tokom ovog perioda, kažu stručnjaci, treba da sprovode redovne mere u voćnjacima za ovo doba godine. Tu se pre svega misli na rezidbu, đubrenje mineralnim đubrivima na osnovu preporuka posle urađenih hemijskih analiza zemljišta i prolećnu zaštitu odgovarajućim preparatima. Ako đubrenje nije obavljeno u prethodnom periodu, mogu se primeniti adekvatne formulacije u što skorijem periodu. Krajem proleća, u zavisnosti od vrste voćaka vrši se prihrana zasada azotnim đubrivima. Zimska rezidba se obavlja od momenta opadanja lišća, pa sve do proleća i perioda cvetanja. Rezidbom se regulišu kvanitativne i kvalitativne osobine ploda, a kontroliše se i rast voćaka. Zimskom rezidbom uklanjaju se oštećene i polomljene grane, grane koje su promenile boju, mumificirani plodovi voća.

U narednom periodu proizvođači se moraju pripremiti za odbranu od eventualnih prolećnih mrazeva. Mera koja može da ublaži efetke niskih temperatura, a što je već trebalo uraditi, jeste krečenje stabala i ramenih grana. Ima tu još dosta metoda. Od primitivnih, kao što je paljenje bala slame, do najsavremenijih antifrost sistema. Obilazak terena pokazao je da u voćnjacima postoji veliki broj aktivnih rupa od glodara, pre svega, voluharica i poljskih miševa. Proizvođačima se, ako utvrde da je broj aktivnih rupa na pragu nivoa štetnosti, preporučuje primena rodenticida i to u vidu gotovih mamaka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here