Pod uticajem prolećnih i letnjih kiša, zemljište u vinogradu se sabija, na površini se formira pokorica, a već sa prvim toplim danima počinju da se javljaju korovske biljke.
Korovske biljke i zemljišna pokorica doprinose smanjenju zemljišne vlage, a kod nekih oblika gajenja loze javlja se zasenjivanje lišća i grozdova i hlađenje zemljišta koje stvaraju korovi. Klasični postupak otklanjanja ovih pojava je plitka obrada ili prašenje vinograda. Kako je osnovni cilj prašenja uništavanje pokorice, koja se formira posle svake jače kiše i uništavanje korovskih biljaka čije je pojavljivanje takođe uslovljeno kišom, veoma je teško predvideti broj prašenja u toku jednog vegetacionog perioda. Jasno je da će u sušnim rejonima, u kojima je čuvanje vode u zemljištu veoma važno, broj prašenja biti veći. Na zemljištima koja zbog svoje fizičke strukture jače i brže stvaraju pokoricu i na jako zakorovljenim zemljištima, takođe je potreban veći broj prašenja. U semiaridnim rejonima, kao što su naši, prisutnost korovskih biljaka se ne može tolerisati.
Prašenjem se obrađuje sloj zemljišta dubine od 5 do 10 cm. Izvodi se kultivatorima, tanjiračama i rotacionim drobilicama – u širokorednim zasadima, a zaprežnim plugovima – prašačima i ručnim okopavanjem u uskorednim zasadima. Korov koji se pojavi u samom redu i koji se otud ne može otkloniti na drugi način, uklanja se ručno.
Svakim prašenjem se uništava jedan deo korenovog sistema. Izvršeno u vreme cvetanja, prašenje doprinosi hlađenju zemljišta, čime se umanjuje funkcionisanje korena, a sve to skupa može pogoršati uslove za oplodnju cvetova. Ovo posebno dolazi do izražaja u prohladnim godinama.
Prašenja takođe mogu štetno uticati na lozu ako se izvode pri visokim dnevnim temperaturama. U časovima letnjih žega, posebno ako se prašenje obavlja mehanizovano, veliki broj čestica suve zemlje odleće i povređuje kutikulu na nežnim delovima stabla, lišća, a posebno bobica. Na ovako povređenim mestima dolazi do pojave ožegotina.
