Cene stanova u Srbiji porasle su u prošloj godini za 5,5 odsto, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) objavljenim početkom aprila, ali to nije poremetilo ponudu i potražnju na tržištu nekretnina. Naprotiv, ono se u međuvremenu stabilizovalo, a i prognoze za naredni period su optimistične.
„Pored velike ponude, potražnja je posebno izražena za stanovima manje kvadrature – do 50 metara kvadratnih, koji se najčešće biraju kao prvi stan, kako u Beogradu, tako i u drugim većim gradovima poput Novog Sada, Niša i Kragujevca. Upravo ovaj segment ponude beleži najbrže rastući deficit. To je stvorilo dodatni pritisak na cene, posebno u opštinama sa dobrom infrastrukturom, javnim prevozom i dodatnim sadržajima“, kažu za Biznis.rs sa sajta za oglašavanje nekretnina 4zida. Cene stanova u Srbiji i dalje pokazuju značajne razlike u zavisnosti od grada i mikrolokacije, navode naši sagovornici, a zanimljivo je da Novi Sad i dalje prednjači po visini cene kvadrata od 2.519 evra, što ga čini najskupljim tržištem u Srbiji posle Beograda. „Niš je drugi po ceni među velikim gradovima, sa prosekom od 1.669 evra, dok je u Kragujevcu kvadrat stana u proseku 1.521 evro. Subotica, iako jedan od većih gradova, ima znatno pristupačniju cenu – 1.307 evra. Ako se osvrnemo na cene u manjim gradovima, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Valjevu, gde kvadrat dostiže 1.817 evra. Slede Smederevo (1.282 evra), Kruševac (1.246 evra), i Zrenjanin (1.160 evra). Vršac se ističe nešto nižom cenom od 1.100 evra za kvadrat“, navode iz 4zida. Na jugu Srbije priča je drugačija, jer su cene nekretnina u ovom delu zemlje po pravilu jeftinije, te Leskovac beleži prosečnu cenu od 1.060 evra, dok je Vranje redak primer grada u kojem je i dalje moguće pronaći stanove po ceni nižoj od 1.000 evra po kvadratu – prosečna cena iznosi 930 evra.
Iz 4zida kažu da ove razlike jasno pokazuju koliko je tržište nekretnina u Srbiji regionalno neujednačeno, i dodaju da cenu diktiraju faktori poput potražnje, ekonomske aktivnosti, migracionih tokova i opšte infrastrukture, pri čemu su gradovi sa univerzitetima, jakim tržištem rada i boljom saobraćajnom povezanošću značajno skuplji. Potencijalni kupci nekretnina najradije se odlučuju za stan veličine 50 m², posebno za dvosobne stanove, pokazuju pretrage na sajtu 4zida. „Velika je potražnja i za stanovima u starogradnji u dobrim delovima grada, naročito ako su renovirani i odmah useljivi. S druge strane, nekretnine velike kvadrature, naročito one iznad 100 kvadrata, kao i one u luksuznom segmentu bez jasno definisane tržišne cene, teže nalaze kupce. Zanimljivo je da ni niska cena po kvadratu nije uvek dovoljna da privuče interesovanje – ako je stan u lošoj zgradi, nepristupačnoj lokaciji ili zahteva ozbiljno renoviranje, potražnja je mala i takvi oglasi se duže zadržavaju na sajtu. Takođe, primećuje se manje interesovanje za stanovima u suterenu i visokim prizemljima, kao i za stanove bez lifta u višespratnicama – bez obzira na cenu. Traži se ono što je praktično, brzo useljivo, bez velikih ulaganja i tržišno opravdano“ kažu iz 4zida.
