Evropska unija priprema paket vanrednih mera za podršku poljoprivredi, kao odgovor na rast cena energenata i đubriva izazvanih globalnim poremećajima u snabdevanju. Evropska komisija razmatra niz instrumenata koji bi trebalo da ublaže pritisak na proizvođače hrane i očuvaju stabilnost tržišta.
U fokusu su direktne subvencije, grantovi i poreske olakšice, ali i povoljne kreditne linije koje bi omogućile poljoprivrednicima da lakše prebrode period naglog rasta troškova proizvodnje. Jedna od najznačajnijih opcija koja se razmatra jeste mogućnost da države članice nadoknade i do polovine dodatnih troškova za gorivo i đubrivo. Ovakav model predstavlja direktnu finansijsku intervenciju sa ciljem da se spreči smanjenje proizvodnje i ublaži pritisak na cene hrane. Reč je o privremenim merama koje bi bile vremenski ograničene i precizno ciljane, kako bi se izbeglo dugoročno opterećenje budžeta i narušavanje tržišnih odnosa.
Kako bi omogućila bržu reakciju, Evropska komisija planira i prilagođavanje pravila o državnoj pomoći. Time bi državama članicama bilo omogućeno da samostalnije i efikasnije podrže svoje poljoprivrednike i transportni sektor. Pojedine zemlje već razmatraju ili primenjuju sopstvene mere, poput smanjenja poreza na gorivo ili dodatnih subvencija za ključne inpute, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za koordinisanim odgovorom na nivou cele Unije.
Pored hitnih mera, EU paralelno radi na dugoročnijim rešenjima. U pripremi je i poseban Akcioni plan za đubriva, čiji je cilj da se smanji zavisnost od uvoza i obezbedi stabilnije snabdevanje ključnim sirovinama za proizvodnju. Ova kriza dodatno je otvorila pitanje energetske zavisnosti poljoprivrede i ukazala na potrebu za transformacijom proizvodnih sistema ka većoj održivosti i otpornosti.
U kontekstu globalnih poremećaja, uključujući krizu u Ormuskom moreuzu i potencijalne probleme u transportu energenata, EU pokušava da spreči scenario naglog rasta cena hrane i pada proizvodnje. Kako upozorava FAO, poremećaji u snabdevanju đubrivom i energijom mogu imati direktne posledice na prinose i dostupnost hrane, posebno u zemljama koje zavise od uvoza.
Predložene mere pokazuju da EU pokušava da balansira između kratkoročne finansijske pomoći i dugoročnih strukturnih promena u poljoprivredi. Subvencije bi mogle ublažiti trenutni udar na proizvođače, ali istovremeno otvaraju pitanje budućeg modela agrarne politike u uslovima sve češćih globalnih kriza.
