Kukuruz ima velike zahteve prema zemljištu, kako prema fizičkim tako i prema hemijskim osobinama. Zemljište ima ulogu i zadatak da akumulira što veću količinu vode, da je sačuva i stavi na raspolaganje biljci onog trenutka kada je biljci neophodna. Istovremeno sa vodom, zemljište treba da raspolaže dovoljnom količinom lako pristupačnih hraniva.
Kukuruz bolje podnosi monokulturu ili gajenje u užem plodoredu od drugih žitarica, međutim pojava kukuruzne zlatice nametnula je obavezu gajenja ove biljne vrste u plodoredu. Što se tiče preduseva kukuruzu odgovaraju višegodišnje leguminoze, krompir, suncokret, strna žita i uljana repica dok se soja i šećerna repa smatraju manje povoljnim predusevima. Kao predusev kukuruz može biti dobar, ali i loš.
Obradom treba obezbediti dubok humusno-akumulativni sloj u koji će se izvršiti akumulacija vode. Obradom treba uništavati tj. zaoravati korove, treba žetvene ostatke ili stajnjak rasporediti po što dubljem sloju zemljišta.
Prilikom odabira hibrida treba voditi računa o njegovom prinosu, dužini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i štetočine, o kvalitetu zrna za utrošak za prirast. Treba voditi računa o strukturi setve, o opremljenosti gazdinstva. Ukoliko se seje veća površina, korisno je odabrati bar dva-tri hibrida u cilju dobijanja stabilnijih prinosa.
Kukuruz je toploljubiva biljka i treba ga sejati kada se temperatura zemljišta na dubini setve (5-7 cm) ustali na 10-12 stepeni C. Optimalni period u našim uslovima najčešće pada između 15 i 25 aprila. Tolerantni rok je 1 – 30. april, izuzetno do 5. maja.
Dubina setve zavisi od tipa zemljišta, vremena setve i od vlažnosti. Na lakšim zemljištima se seje dublje, na težim zemljištima se seje pliće. U ranijim rokovima setve seje se pliće, a u kasnijim rokovima se seje dublje. Dubina setve kukuruza je 4 – 6 (8) cm.
Gustina setve treba da bude primerena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu njive i hibrida koji se seje. Gustina setve 70-80.000 bilj./ha (18 – 20 cm), gustina setve 60-65.000 bilj./ha (22 – 24 cm).
Kada je u pitanju đubrenje kukuruza tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i kalijum. N i K2O biljke intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 – 11 listova pa do oplodnje (30 – 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1% kalijuma. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije. U periodu 9 – 11 listova do oplodnje 30 – 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma. Kukuruz ima ogromnu masu zrna i kukuruzovine, radi toga je pri osnovnom đubrenju potrebno uneti oko 400 kg/ha NPK đubriva. KAN-27%…. 180 – 260 kg/ha. Polovina predviđene količine KAN-a može se uneti predsetveno i sa setvom. Preostalom količinom usev se prihranjuje 1 – 2 puta. Prvi put kada biljka ima 3 – 4 lista, a drugi put kada njen razvoj dostigne 8 – 9 listova. Đubrenje stajnjakom vršiti obavezno u jesen i zaorati ga odmah nakon iznošenja na parcelu.
Prvo kultivisanje se izvodi kada biljke imaju 3 – 5 listova, drugo kultivisanje se izvodi u zavisnosti od pokorice i korova, a treće kultivisanje do momenta kada klin traktora dostiže visinu stabla (kada diferencijal dodiruje stablo). Ukoliko se kukuruz gaji u sistemu za navodnjavanje, zalivanje se vrši na osnovu vodnog bilansa kad se dođe do kritičnog nivoa obezbeđenosti zemljišta vodom. Zalivna norma treba da je 30 – 50 l/m2 veća količina vode, a ređe se zalivanje vrši 2, 3 ili 4 puta.
