Novo istraživanje otkriva zabrinjavajuće trendove – reke Balkana, od Drine do Vardara, beleže sve izraženije minimume proticaja. Ove podatke za portal Klima 101 iznosi dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedan od autora studije.
Hidrološka suša, kao produženi nedostatak vode u rekama i akviferima, postaje rastuća pretnja u svetlu sve izraženijih klimatskih promena. Za razliku od meteorološke suše – koja označava nedostatak padavina – hidrološka suša označava pad nivoa vode u rekama, jezerima i podzemnim vodama. Ona ne dolazi naglo, već kao posledica dužih sušnih perioda, ali traje duže i ima razorniji uticaj. Narušava se vodosnabdevanje, zdravlje ekosistema, ali i proizvodnja hidroenergije. Njene posledice mogu potrajati mesecima, pa i godinama.
Minimalni proticaj je najniži zabeleženi protok vode u reci tokom godine. Njegovo opadanje direktno ugrožava: dostupnost pijaće vode i zalivanja, zdravlje vodenih ekosistema, rad hidroenergetskih postrojenja, kapacitet reka da razblaže zagađenje. Trend pada ovih vrednosti predstavlja jasan signal promena u režimu oticaja i posledica globalnog zagrevanja i neadekvatnog upravljanja vodnim resursima. Analizom proticaja u periodu 1961–2020. godine, istraživači su utvrdili izražen pad sezonskih minimuma proticaja. Ovi trendovi su posebno zabrinjavajući tokom letnjih meseci, kada je potreba za vodom najveća.
Brojke pokazuju da hidrološka suša više nije povremena nepogoda, već strukturalna karakteristika klime regiona. Sušni periodi postaju: duži i učestaliji, dublji po intenzitetu, opasniji za ekonomiju i prirodu. Ugroženi su poljoprivreda, industrija, hidroenergetika i snabdevanje stanovništva vodom. Studija upozorava na hitnu potrebu za adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, koje mora da uključuje: praćenje i modelovanje minimalnih proticaja, prilagodbu vodne politike klimatskim projekcijama, prekograničnu saradnju, posebno na rekama koje protiču kroz više država, uključivanje nauke, sektora hidroenergije, poljoprivrede, zdravstva i očuvanja prirode.
Hidrološki stres u regionu Zapadnog Balkana više nije prognoza, već činjenica. Pad minimalnih proticaja reka ukazuje na trajnu tranziciju vodnog režima i rastući rizik po stabilnost ekosistema, privrede i društva. Voda postaje centralni izazov 21. veka – i zato hidrologija mora postati temelj klimatskih politika. Jer, kako navodi autor studije: „Voda – bilo da protiče tiho ili bučno – uvek nosi priču o stanju našeg sveta.“
