Nakon prošlogodišnje katastrofalne suše, ni ovogodišnja sezona ne donosi mnogo razloga za optimizam. Visoke temperature, nedostatak padavina i zapušteni kanali za navodnjavanje dodatno pogoršavaju stanje na njivama, pa proizvođači upozoravaju da bi bez obilnije kiše prinos kukuruza na pojedinim parcelama mogao da bude manji i do 50 odsto.
Nedostatak padavina tokom ključnih faza razvoja useva, visoke temperature i sve izraženiji efekti klimatskih promena ostavili su ozbiljne posledice na pšenicu, dok je sudbina kukuruza, šećerne repe i drugih prolećnih kultura i dalje neizvesna. Istovremeno, poljoprivrednici upozoravaju da, osim vremenskih prilika, njihov opstanak ugrožavaju i visoki troškovi proizvodnje, niske otkupne cene, kao i zapušten sistem za navodnjavanje koji bi trebalo da ublaži posledice suše. Kako prenosi Danas, poljoprivrednici iz Banata i Bačke upozoravaju da bi, ukoliko uskoro ne padne obilnija kiša, prinosi kukuruza na pojedinim parcelama mogli da budu umanjeni i do 50 odsto.
Poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva Milan Bogunović podseća da su prošle godine imali katastrofalnu situaciju sa kukuruzom. „Od nula do dve tone po jutru smo imali prinos, što je ispod cene koštanja. Cena koštanja je negde na tri do tri i po tone. Iz te godine smo ušli u ovu, gde nas je dočekala prolećna suša u pšenici – od 15. februara nije pala ni kap kiše 44 dana, pa je bila neka kiša oko 1. aprila i onda još 33 dana bez kiše“, ukazuje on. Prema njegovim rečima, sever Banata je prošao još lošije i oni su imali manje od 500 kilograma po jutru, jer su njih zahvatile još veće suše i promašila ih kiša oko 1. aprila.
Navodi da poljoprivrednici u ovom kraju imaju i zalivani kukuruz, koji će biti bolji. „Zalivamo ono što je na kanalima, s tim što su nam kanali trenutno presušili. Kanal koji ima dva do tri metra vode, sad je na pola metra. Sistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD) je u katastrofalnom stanju zbog zapuštenosti mreže i zbog neulaganja. Kad nama najviše treba vode, Dunav i Tisa su najniži“, naglašava Bogunović. „Mi navodnjavamo sa naftom koja je 220 dinara, a usev koji proizvodimo košta 20 dinara, mnogo je to neisplativo. Savremeni svet i neki veliki sistemi navodnjavaju na struju, koja je osam puta jeftinija od dizela. A sektor malih poljoprivrednika ima jedino šansu na dizel da navodnjava, što nije ekonomično“, ukazuje.
Kada je reč o prinosu, on procenjuje najviše do tri tone kukuruza po jutru na nezalivanim usevima, dok će na zalivanim biti oko pet do šest tona po jutru. „Što se tiče suncokreta, on se kreće od pristojnog do malo slabijeg, on bolje trpi suše i biće možda jedina kultura na kojoj ćemo imati neku računicu“, kaže Bogunović.
