Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 10 do 15 godina praktično nije rasla, iako država za ovaj sektor godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra. Problem nije u nedostatku novca, već u načinu na koji se on koristi, ocenio je Fiskalni savet i poručio da je Srbiji potrebna temeljna reforma agrarne politike.
U analizi „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“, Fiskalni savet upozorava na ozbiljne strukturne slabosti domaće poljoprivrede. Produktivnost srpske poljoprivrede nalazi se na približno trećini proseka Evropske unije, mlečnost po kravi je upola manja, dok su prinosi po hektaru za oko četvrtinu niži.
Poseban problem predstavlja zastarela mehanizacija. „Čak 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna starije je od deset godina. Međunarodna konkurentnost sektora postepeno slabi, na šta ukazuje osetno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja, pre svega zbog nedovoljnog prilagođavanja sušama i drugim klimatskim rizicima“, naveo je Fiskalni savet.
Jedno od najvećih ograničenja budućeg razvoja moglo bi, međutim, da bude brzo smanjivanje radne snage. Između dva popisa poljoprivrede ukupan obim rada u sektoru smanjen je za više od 20 odsto, dok je gotovo polovina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starija od 65 godina.
Fiskalni savet ocenjuje da osnovni problem nije iznos državne podrške već način na koji se raspoloživi novac troši. Kada se saberu subvencije, refakcije za gorivo i druga davanja, iz budžeta se za poljoprivredu godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra. Zbog toga reforma, prema oceni Saveta, u načelu ne zahteva dodatno povećanje agrarnog budžeta. Problem je struktura podrške. „Međutim, struktura te podrške bitno se razlikuje od savremene agrarne prakse: za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, u Srbiji su zapostavljene eko-šeme, redistributivna plaćanja za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda“, navedeno je u analizi. Fiskalni savet ocenjuje da država na ovaj način pretežno finansira održavanje postojećeg, neuspešnog agrarnog modela umesto njegove transformacije ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi.
Dodatni problem predstavlja nestabilnost sistema. Samo od 2023. do 2025. godine propisi kojima se uređuje raspodela podsticaja menjani su čak 34 puta. Takva nepredvidivost otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, naročito u stočarstvu i višegodišnjim zasadima, gde je period povrata uloženog novca dug.
Posledice problema u poljoprivredi osećaju i potrošači. Hrana u Srbiji, prema analizi Fiskalnog saveta, danas košta oko 96 odsto proseka Evropske unije. Predlaže se postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja bi trajala između šest i deset godina i koja ne bi zahtevala povećanje ukupnog agrarnog budžeta, već drugačiju raspodelu postojećeg novca.
