Prema procenama stručnjaka Instituta za voćarstvo u Čačku, hladnoća je uzela danak,pa je šteta na kajsiji u Vojvodini 100%.
Ovakve vremenske prilike, ako potraju narednih sedam dana, mogu dovesti do značajnog smanjenja roda breskve, trešnje i višnje. Koštičavo voće najviše je ugroženo hladnim talasom koji je zahvatio Srbiju, rekao je novinarima u Čačku direktor Instituta za voćarstvo u tom gradu Milan Lukić. On je istakao da je rano govoriti o prinosu za ovu godinu, ali da podaci izmrzavanja pupoljaka nekih vrsta pokazuju da je najviše stradala kajsija. Prema Lukićevim rečima na području centralne Srbije i Čačka došlo je do izmrzavanja 40, 70, 80 procenata kajsija, a na području Vojvodine šteta je negde i do 100 procenata. Lukić ističe da je u Vojvodini stradao i cvet trešnje, breskve, kruške, kao i vinova loza. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dodaje da ovakve vremenske prilike, ako potraju mogu uticati i na smanjenje prinosa kruške i jabuke.
U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata. Iz tog razloga proizvođači od trenutka stvaranja plantažnog uzgoja voća bore se da reše taj problem.
Da podsetimo, od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do +2°C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2°C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8°C dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše.
