Izvesno je da će za soju godina biti rodna i da ćemo je imati i za izvoz

0
85

Žetva soje je počela, ali ne i trgovanje tom uljaricom. Izvesno je da će za soju godina biti rodna i da ćemo je imati i za izvoz.

Žetva soje je počela, i za sada se prima na lager u silosima ali se ne otkupljuje. Ratari, nezadovoljni cenom – trenutno je akontna trideset sedam dinara po kilogramu sa PDV-om, čekaju da vide šta će se u narednom periodu dešavati na tržištu, nadajući se da će soja poskupeti, dok s druge strane, i trgovci osluškuju kretanja ponude i tražnje i ne znaju koliko da plate kilogram ovogodišnjeg roda.

Prema pisanju novosadskog lista Dnevnik, očekuje se da će prinosi ovogodišnjeg roda biti više nego dobri. Poljoprivredni stručnjaci su istakli da se na osnovu prinosa od tri koma pet tone po hektaru izračunalo da će Srbija imati za izvoz oko 300.000 tona soje.Međutim, podaci po regionima su pokazali da je prosečan prinos soje po hektaru daleko veći od tri i po tone. U regionu Srema prinos se kreće do četiri koma šest tona, u južnom Banatu od četiri koma dve do četiri koma šest tona, a na području Požarevca, gde soja nije mnogo posejana, prinosi se kreću od četiri koma pet do četiri koma devet tona po hektaru .Prinosi sa bačkih oranica nisu još uvek pristigli, mada je žetva počela i u Bačkoj koja je poznata kao dobar proizvođač gledajući prinose te uljarice.

 

Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije je istakao da o prinosima ne treba preterano govoriti, da se ne bi stvorila slika da je tržište prepuno soje i da je zato kilogram domaće soje jeftiniji u odnosu na ranije žetve. Kako je objasnio Saković, naši proizvođači u svetu zauzimaju prvo mesto ili ga dele po najboljim prinosima u proizvodnji soje. Zbog toga naša soja ne može biti skuplja u odnosu na svetske cene, jer se ona utovarena sada prodaje po tristotine trideset dolara tona, što je između trideset pet i trideset sedam dinara kilogram, računajući i usluge otkupljivača. On je ocenio i da će na cenu domaćeg roda uticati i povećana setva soje u SAD, Indiji i Brazilu.

Iz poljoprivrednih udruženja apelovali su proteklih dana na ratare da soju ne prodaju, već da je čuvaju jer se očekuje da ona u narednom periodu košta barem šezdeset dinara pa i da pređe tu cenu. Lane je konačna cena bila pedeset osam dinara po kilogramu, a soje nije bilo previše zbog izrazito sušne godine. Udruženja su takođe pozivala proizvođače i da se udruže da bi naša soja dobila znak kvaliteta Dunav soja, jer taj standard podrazumeva da soja nije GMO i da je proizvedena po standardima EU, što će domaćem rodu doneti kvalitet pa time i dobru cenu na svetskim tržištima.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ocenio je da već dve-tri godine cena soje nije u skladu s očekivanjima ratara i dugoročno, soja neće imati cenu kao što je imala ranijih godina. Prema njegovim rečima, na ovogodišnje koštanje ove uljarice uticaće i visoka politika, i to sporazum između američkog predsednika Donalda Trampa i šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji se odnosi na uvoz američke soje u EU, gde se ona tradicionalno slabo seje.

Galetin je rekao i da se u svetu očekuje istorijski prinos, ukupno trista šezdeset sedam miliona tona soje, a da će Srbija u ovoj žetvi imati oko sedam stotina pedeset hiljada tona, što je sedamdeset odsto više soje nego lane, kada je požnjeveno četiri stotine trideset hiljada tona te uljarice.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here