U hramu Vavedenja presvete Bogorodice održana uskršnja liturgija

0
153

Hrišćani obeležavaju Vaznesenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, tim povodom je u hramu Vavedenja presvete Bogorodice održana uskršnja liturgija.

Pravoslavni Vaskrs, ili Uskrs, najveći hrišćanski praznik, ustanovljen je u spomen na vaskrsenje Isusa Hrista i to je zapisano  u Četvorojevanđelju u Novom zavetu, gde su opisani život i učenje Hristovo. Vaskrs je uvek prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i zato se ne praznuje istog datuma. Može pasti u periodu od 22. marta do 25. aprila prema Julijanskom (od 4. aprila do 8. maja prema Gregorijanskom kalendaru).Prethodi mu Veliki post od sedam sedmica. Vaskrs je najveći praznik u hrišćanskoj godini, jer tada Crkva doživljava centralni događaj Hristove pobede nad smrću.

Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.Na Uskrs je, po verovanju, Marija Magdalena prva srela Hrista, a onda se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle u narodu uzrečica: “Neverni Toma”.

Obeležavanje Uskrsa u Zrenjaninu počelo je jutarnjom liturgijom u hramu Vavedenja presvete Bogorodice gde su se vernici u velikom broju okupili  kako bi prisustvovali liturgiji. Na dan Uskrsa, u zoru se oglase zvona sa hramova, najavljujući dolazak velikog praznika, koji se, kao i Božić, proslavlja nekoliko dana. Za hrišćane, Uskrs je praznik nad praznicima, dan kad se porodica okuplja u znak jedinstva porodičnog, ali i šireg, hrišćanskog. Na Uskrs se završava višenedeljni post, a valja se da prva mrs koja se uzme bude upravo uskršnje jaje. Prvo jaje uzima domaćin, a za njim i svi ukućani, a zatim se uz izgovaranje “Hristos vaskrse”, “Vaistinu vaskrse” takmiče, da bi videli čije je jaje najjače. Ovom običaju raduju se najviše deca. Nakon toga sledi uskršnji ručak, a običaj je da se gosti koji dođu daruju jajetom, koje je simbol obnavljanja prirode i života, i radosti kako za onog koji prima, tako i za onog koji daruje. Na Uskrs se pozdravlja rečima “Hristos vaskrse”, a odgovara se sa “Vaistinu vaskrse”.  Kod Hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, i ispisuje pozdrav: “Hristos vaskrse.” Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: “Hristos vaskrse” i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simbolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.

Još neki od običaja jesu da domaćica budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju, sa sobom se nose jaja, jedan deo se podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko “zapisa”. Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put se mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela. Uobičajen pozdrav je “Hristos voskrese – Vaistinu voskrese”, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obližnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mesa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo. Uskrs se proslavlja u krugu porodice, a deci se posebno dopada kucanje jajima. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače. Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva se “čuvarkuća”.Cela nedelja uskršnjeg praznika zove se Svetla nedelja, i tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here