Upotreba deklarisanog semena kod setve pšenice

0
37

Upotreba deklarisanog semena umesto onog sa tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada će poljoprivrednicima biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dođu do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice. U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanom semena pšenice koje umesto nekadašnjih 40 procenata sada iznosi 60 procenata od ukupno posejanog.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju kako bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme što će doprineti i kvalitetu i prinosu. On je rekao da Ministarstvo u saradnji sa relevantnim institucijama želi da ukaže na probleme i da rešenja, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da se oslone i na Ministarstvo, i na institucije i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe. Bogićević je dodao da su ovakvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu doći do smanjenja troškova i povećanja prinosa. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani ka poljoprivrednicima, odnosno aktivnostima savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji uz pomoć stručnjaka kojih imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njihov kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos a ne i za kvalitet. Kako je rekao, na cenu na tržištu pored ponude i potražnje bitno utiče i kvalitet pšenice, a sa boljim kvalitetom i cena će biti bolja. On se založio da se u saradnji sa naukom stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere što već postoji u zapadnim zemljama. Malešević je rekao da je srpska pšenica počela da gubi na kvalitetu i da to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država. On je ocenio da bi prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao da se poveća na pet tona ako bi se samo sprovelo ono što struka preporučuje od početka do kraja proizvodnje.

Profesor Radivoj Jeftić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ekspert za patogene strnih žita apelovao je da se koristi deklarisano seme i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena što je u Srbiji sve češća pojava. On je rekao da je procenat setve nedeklarisanog semena počeo drastično da se povećava. Nekad je to bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata i dodao da su problem takozvane divlje dorade semene što rade sami poljoprivrednici.

Dodao je da najčešće poljoprivrednici to rade napamet a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje. On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiji i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može da bude veliki problem. Jeftić je podsetio i da EU propisi omogućavaju setvu “farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli da rade bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semeski usevi kontrolišu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here