Prvi nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kojim bi model prijave uspešno uveden u poljoprivredi bio proširen na nove sektore, mogao bi da bude spreman već do februara, a u primeni sredinom 2021. godine, najavljeno je na prvoj sednici Vladine međuresorne radne grupe za izradu ovog propisa.
Vladina međuresorna radna grupa za izradu izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima razmotriće mogućnost da poslodavci mogu da prijave po pojednostavljenoj elektronskoj proceduri, sezonske i povremeno angažovane radnike u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu, poslovima u kući i kreativnim industrijama, gde postoji značajan obim rada na crno.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da brojke pokazuju koliko je bila uspešna reforma koja je sprovedena te da je u prvoj godini primene elektronskog sistema prijave radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi, broj registrovanih sezonaca povećan sa 3.500 na nešto više od 26.600. Tokom 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a novi sistem koristilo je 311 poslodavaca. Vođeni dobrim rezultatima koji su proistekli iz primene ovog Zakona, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prepoznali su potrebu da se proširi obuhvat reforme sezonskog zapošljavanja i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i pomoć u kući, rekla je ministarka.
Britanska ambasada, putem Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, podržaće proširenje sistema kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika“, koji će sprovesti NALED. U poslednjih pet godina s NALED-om je rađeno na smanjenju birokratije i razvoju eUprave, kroz projekte kao što su ukidanje pečata i elektronski upis imovine u katastar. Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović istakla je da je neformalno zapošljavanje jedan od ključnih generatora sive ekonomije istakavši da su fizički radnici na gradilištima, pomoćni konobari, bejbisiterke, statisti ili asistenti na snimanju filma najčešće traženi na manji broj dana tj. po potrebi. Prijava na ugovor s nepunim radnim vremenom bi na mesečnu zaradu od 30.000 dinara značila poresku obavezu skoro 20.000 dinara zbog čega i poslodavac i radnik pre biraju isplatu bruto iznosa „na ruke“, bez plaćanja doprinosa i poreza. Kao i kod poljoprivrede cilj je da se zaštite radnici, da im bude plaćeno penziono i deo zdravstvenog, da se olakša poslodavcima, da se omogući prijava putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i da država bude u dobitku – rekla je Bojović. Prema podacima Zavoda za statistiku, procenat neformalno zaposlenih u ukupnom broju radnika iznosi 18,2% i najčešće su to osobe angažovane na kraći rok. Trećina radnika na crno radi do tri meseca i još petina do šest meseci. Procena NALED-ove analize o mogućnosti proširenja sistema na druge sektore ukazuje da je u građevinarstvu trećina zaposlena na crno, od ukupno 140.000 zaposlenih, u turizmu i ugostiteljstvu oko petina radnika, od oko 102.000, a na poslovima u kući svaki drugi. Zbog toga se očekuje da bi izmene zakona u legalne tokove uvele još nekoliko desetina hiljada građana.
