Govoreći o održivosti režima u Srbiji, koji je ocenjen kao autoritarni, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić rekla je da održivost zavisi od više faktora, ali su glavni: snaga opozicije, stav građana i snage ili slabosti samog režima.

 

U najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus prvi put posle 2003. godine Srbija nije svrstana u zemlje sa delimično konsolidovanom demokratijom, već je stavljena u kategoriju takozvanih „hibridnih režima“ i obeležena je kao država u kojoj je zbog nepotpunih demokratskih promena vlast zasnovana na autoritarizmu. Ovakvo stanje u Srbiji došlo je do izražaja tokom epidemije, a svoj vrhunac dostiglo je tokom vanredog stanja. Upitali smo profesorku Vesnu Rakić Vodinelić da li je ovakvo stanje održivo na duži rok.

Profesorka prava, Vesna Rakić Vodinelić, objasnila je šta su sve preduslovi za smenu jednog režima i istakla kako Srbiji nedostaje dosta toga. Pre svega, osvrnula se na snagu opozicije i rekla da je narod u Srbiji izgubio poverenje u opoziciju jer su neki od ljudi iz krugova protivnih vlasti, već imali vlast u svojim rukama do 2012. godine. Takođe, profesorka Rakić Vodinelić je naglasila da ljudima u Srbiji nedostaje ozbiljnija organizacija i volja da izraze građansku neposlušnost kako se to radi u zemljama poput Francuske, Italije, Grčke i tako dalje. Njen utisak je da bi pokretač promena mogle biti i same slabosti vlasti, haotičnost u odlučivanju, kao i rastakanje autoritarne figure predsednika zbog brojnih, kako je rekla, puzavih figura koje se nalaze oko njega.