Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih verskih praznika. Tog dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba.

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih verskih praznika. Tog dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljenje. Takođe, crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.

Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost jer štiti od nečistih sila. Nikada se ne kvari. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Bog se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk, noć pred Bogojavljenje jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati.

Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na izvor, bacale pokoje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga, gde su ih čekali ostali ukućani.

U nekim delovima Srbije je postojao i običaj da se ovako zahvaćena bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre izlaska sunca, obavi ritualno kupanje u reci.

Zato se za Bogojavljenje u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebao da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

Ove godine, zbog pandemije korona virusa, plivanje za Časni krst u mnogim mestima je otkazano.U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, to jest nečisti dani, koji traju od Božića.