Kukuruz će ove godine zauzeti milion hektara oranica

0
18

Ove godine će kukuruzom u Srbiji biti zasejano milion hektara oranica, a pod pšenicom je blizu 600.000 hektara, izjavila je direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović, koja je rekla i da su ozimi usevi uglavnom u dobrom stanju.

Sunčica Savović direktorka Udruženja Žita Srbije je rekla da je prema podacima njenog udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine. Pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je 4% više nego prethodne proizvodne godine. Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremenskih prilika nakon toga – rekla je Savovićeva. Ona je dodala da je u poslednje tri godine evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i da očekuje da će i ove godine toliko biti zasejano, kao i da očekuje i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara.

Direktorka Udruženja Žita Srbije je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače i tim povodom pohvalila je dobru saradnju sa Ministartstvom poljoprivrede zahvaljujući čijim naporima i radu je taj sporazum zaklučen, ali i veliku podršku Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija za otvaranje novih tržišta za sve srpske poljoprivrene proizvode. Ona je ocenila da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice. Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukuruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve. Na planu proizvodnje pšenice zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here