Upozoravajući na zapostavljanje problema zagađenosti vazduha u letnjem periodu, kada vazduh i jeste čistiji, Milenko Jovanović, bivši načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, rekao je da bi i tada trebalo tražiti rešenja kako bi vazduh u zimskoj sezoni bio manje zagađen.
Gusta naseljenost i visoka frekventnost saobraćaja osnovni su razlozi visoke zagađenosti velikih gradova. Međutim u Srbiji postoje i dodatni faktori zagađenja vazduha koji su plod neodgovornosti građana i niske ekološke kulture. Neselektivno korišćenje materijala za ogrev i neadekvatna upotreba filtera u prljavoj industriji takođe doprinose katastrofalnoj ekološkoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija. Upitali smo bivšeg načelnika Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha da li je Srbija crna tačka na ekološkoj mapi Evrope.
O vazduhu i njegovom kvalitetu najčešće mislimo i diskutujemo tokom zimskih meseci, kada on počinje da uzrokuje čak I zdravstvene probleme. Tokom tog perioda Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa velikom koncentracijom čestica PM 2,5 i PM 10, pa se često čuju kvalifikacije kako je u ovom regionu vazduh najzagađeniji u Evropi. Ipak, Milenko Jovanović, bivši načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, ukazao je na činjenicu da ne postoji zvanična klasifikacija koja bi prema kvalitetu vazduha Srbiju i zemlje okruženja svrstala na određeno mesto u tabeli, ali da analize koje su rađene prema svetskoj metodologiji pokazuju da najveći procenat zagađenja potiče upravo iz lokalnih ložišta i manjih energana. Jovanović je rekao da iako saobraćaj ne predstavlja vodeći uzrok zagađenja, jedan je od kumulativnih faktora na koje treba uticati, pogotovo u gusto naseljenim sredinama.
