Pitomi kesten je vrsta kestena poreklom iz jugoistočne i Male Azije. Plod ove biljke se nekada u velikoj meri koristio u čovekovoj ishrani. Pored toga što se može kuvati i koristiti umesto krompira, od njega se može praviti i brašno. A ovo su samo neki od razloga zašto ga treba gajiti.
Plod kestena sadrži veliki procenat skroba i šećera a ne sadrži ulje i stoga se koristi u ljudskoj ishrani kuvani, pečeni, u nekim krajevima siromašnom narodu služi mesto brašna i krompira. Plod se koristi u poslatičarstvu i domaćinstvu za pravljenje raznih poslastica. U Italiji ih mese u hleb, i od njih kuvaju palentu prave kolače ili biskvit koji se zove nečo. Kestenovo drvo daje dobru građu koja ne zaostaje za hrastovinom. Kesten u cvetanju je odlična paša za pčele i daje med lepe svetle boje, jake arome, ali nešto gorčeg ukusa. Kestenovo lišće može da služi kao hrana za ovce i koze a upotrebljava se za pripremanje komposta ili se suši da bi se upotrebio kao prostirka u stajama. Najviše mu odgovaraju zemljišta koja su postala na silikatnoj podlozi,kesteni rastu i na zemljištu koje ima reakciju 4,50 ph u H2O. Međutim, u nekim područjima u Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj, silikatna podloga na kojoj se razvija kesten nije ekstremno kisela, nego je ili neutralna ili slabo kisela. Kesten uspeva i na krečnim zemljištima koja sadrže veće količine kalijuma.
Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, nastala na silikatnoj podlozi kao i peskovita zemljišta koja su plodna, duboka, rastresita. Važno je još ustanoviti količinu kreča. Meliorativnim merama ga treba ukloniti visak kreča ili ga pak svesti na najmanju meru. Pitomi kesten postaje sve značajnija vrsta pošto na istom mestu posle sadnje ostaje i po 100 godina pa izboru mesta i zemljišta treba posvetiti punu pažnju. Pitomi kesten treba saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim ekspozicijama u umereno kontinentalnim uslovima. U nizu faktora koji čine neku površinu zemljišta manje ili vise pogodnom važan je i nagib terena. Za uspešno gajenje kestena najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom 4-do 6 stepeni. Kesten se u kestenovoj šumi vrlo brzo razmnožava iz korenovog panja koji ostaju posle seče, semenom, sadnjom sadnica proizvedenim u rasadnicima. Setvom semena i sadnjom nekalemljenih sejanaca podižu se nove kestenove šume. Klijavost plodova traje najviše 6 meseci pa ih treba sejati odmah po sazrevanju tačnije u oktobru. Na pisak se kalemi nešto kasnije u proleće kada pupoljci nabubre a kora sa pupoljkom može lako da se odvoji od drveta, pisak se stavlja na visini od 1-2 m od zemlje. To je isti način kalemljenja kao kod trešnje. Kada je u pitanju đubrenje preporučuje se da se za upotrebu koriste amonijum sulfat, kalijum nitrat i kalijum sulfat.
