Uzgoj salate u plastenicima

0
73

Povrtari koji imaju negrejane plastenike često u njima preko zime proizvode salatu. Na otvorenom prostoru, tokom proleća i jeseni, ovo povrće je prilično otporno na mnoge bolesti. Ali zimi, kada su u zatvorenom prostoru izmenjeni klimatski uslovi, situacija je drugačija i može doći do pojave truleži.

Proizvodnja salate u zatvorenom prostoru tokom zime je veoma specifična. Usled karakterističnih temperaturnih uslova, vazdušne i zemljišne vlage, koji pogoduju razvoju patogena kao što su bakterije, salata postaje osetljivija na njih. Zato usev treba češće pregledati i raznim nepesticidnim merama sprečiti parazita da pravi štetu.

Vlažnu trulež salate izaziva bakterija pseudomonas (Pseudomonas viridiflava) koja je poslednjih godina sve češći parazit povrća  (salata, pasulj, grašak, paradajz, razne krstašice, bundeva), ali i cveća (hortenzija, hrizantema).

Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova slate, u vidu nekrotičnih pega nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje. Kako bolest napreduje i simptomi se menjaju. Pege se šire, spajaju, obolelo tkivo unutar njih se razmekšava i truli, pri čemu oboleli list poprimi žutu do žutosmeđu boju a bakterija se postepeno širi ka unutrašnjosti glavice. Pri povećanoj vlažnosti i niskim temperaturama, pege na listovima se brzo šire.

U završnoj fazi razvoja bolesti cela glavica je zahvaćena vlažnom truleži, pri čemu su oboleli listovi deformisani, crni, providni i mokri. Ovakve glavice,  zbog nemogućnosti korišćenja za ishranu, u potpunosti gube upotrebnu vrednost. Razvoju ove bakterije pogoduje povećana vlažnost i temperature niže od uobičajenih. Bakterija se kapljicama vode lako prenosi i širi u gustim zasadima salate u zaštićenom prostoru.

Pesticidi se, zbog kratke vegetacije, moraju obazrivo koristiti. Međutim, mnogi baštovani ih generalno izbegavaju jer se zelena salata upotrebljava isključivo kao sveže povrće, a s pesticidima treba obazrivo rukovati i poštovati karencu. Pre svega, treba voditi računa da se tokom obrade biljke ne povrede jer sveže povrede obično služe kao mesto kroz koje  bakterije ulaze u tkivo;  Paziti i da se u plastenik ne usele lisne vaši jer i one, sušući sokove ostavljaju ozlede i pomažu bakteriji da prodre u biljku; Takođe, usev se ne sme zasušiti pa naglo zaliti. U tom slučaju će tkiva popucati i pseudomonas će lako prodreti u biljku. Prvi  simptomi bolesti se mogu pojaviti posle perioda inkubacije koji  traje od 30 sati do pet dana.

Što se tiče uslova sredine, treba obezbediti temperaturu i vlažnost koji ne odgovaraju ovoj bakteriji. Bakterija se razvija pri temperaturama od 5-35 Celzijusovih stepeni, pri čemu je optimum za razvoj 26 stepeni. To je veoma širok dijapazon i zbog toga je ovaj parazit toliko invazivan, tako da retko kada se u zimskim uslovima u negrejanim plastenicima može obezbediti temperatura koja ne odgovara pseudomonasu, jer, u tom slučaju, ne bi odgovarala ni salati.

Zbog toga se moraju poštovati druge nepesticidne mere, kao što je odstranjivanje i uništavanje obolelih biljaka pri čemu se smanjuje zarazni potencijal bakterije, i izbalansirano đubrenje. Ukoliko se salata navodnjava, preporučuje se da ono bude kap po kap, čime se redukuje učestalost vlaženja listova, a samim tim i pseudomonas onemogućava da buja. Dobra ventilacija ubrzava isušivanje i skraćuje  period vlažnosti lista.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here